Protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.3493/13 od 05.02.2014. godine, branilac okrivljenog M.Z. adv. M.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi člana 438. stav 1. tačka 9. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijanu presudu preinači i oslobodi okrivljenog od optužbe, ili pak istu ukine i predmet vrati na ponovno suđenje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Z., adv. M.S. u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen je Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Z. je neosnovan.

Branilac okrivljenog M.Z., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, s obzirom da je drugostepeni sud ''krivičnopravne radnje okrivljenog M.Z., bliže navedene u izreci prvostepene presude ... pravno kvalifikovao kao krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ'' za koje krivično delo nije optužen, i time prekoračio optužbu, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

U konkretnom slučaju drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i u pogledu pravne kvalifikacije dela preinačio prvostepenu presudu tako što je našao da se u radnjama okrivljenog M.Z. stiču zakonska obeležja krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ.

Dakle, činjenični opis dela naveden u drugostepenoj presudi nije izmenjen, već drugostepeni sud nije prihvatio pravnu kvalifikaciju krivičnog dela iz prvostepene presude, odnosno optužnice nadležnog javnog tužioca i okrivljenog oglasio krivim zbog krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ tj. izvršio kvalifikaciju krivičnog dela za koju je smatrao da je pravilna i za to dao razloge u obrazloženju presude (strana 4 obrazloženja).

Imajući u vidu da drugostepeni sud nije izmenio identitet optužbe, već samo izmenio pravni identitet u pogledu pravne ocene dela, tj. našao da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja drugog krivičnog dela (član 420. ZKP ''Službeni glasnik RS'', broj 72/11) u odnosu na prvostepenu presudu, to se neosnovano zahtevom navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP.

U konkretnom slučaju može se eventualno govoriti da li je drugostepeni sud u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenio zakon koji se ne može primeniti (član 439. stav 1. tačka 2. ZKP) na koju povredu se zahtevom branioca okrivljenog ne ukazuje, a kako Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti, odluku protiv koje je podnet zahtev ili postupak koji joj je prethodio ispituje samo u granicama istaknute konkretne povrede zakona, to nije ovlašćen samo na osnovu obrazloženja zahteva da procenjuje o kojoj konkretnoj povredi zakona je branilac okrivljenog mislio da je učinjena.

Kako je branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, pobijao drugostepenu presudu zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, to je sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                                       Nevenka Važić, s.r.