Против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 бр.3493/13 од 05.02.2014. године, бранилац окривљеног М.З. адв. М.С., поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. у вези члана 438. став 1. тачка 9. Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни касациони суд побијану пресуду преиначи и ослободи окривљеног од оптужбе, или пак исту укине и предмет врати на поновно суђење.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног М.З., адв. М.С. у смислу члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку достављен је Републичком јавном тужиоцу, након чега је Врховни касациони суд одржао седницу већа у смислу члана 488. став 2. Законика о кривичном поступку, о којој није обавестио јавног тужиоца и браниоца окривљеног, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа одржаној у смислу члана 490. ЗКП, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудом против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног М.З. је неоснован.

Бранилац окривљеног М.З., у захтеву за заштиту законитости истиче да је другостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9. ЗКП, с обзиром да је другостепени суд ''кривичноправне радње окривљеног М.З., ближе наведене у изреци првостепене пресуде ... правно квалификовао као кривично дело учествовање у тучи из члана 123. КЗ'' за које кривично дело није оптужен, и тиме прекорачио оптужбу, а Врховни касациони суд овакве наводе оцењује неоснованим.

У конкретном случају другостепени суд је прихватио чињенично стање утврђено првостепеном пресудом и у погледу правне квалификације дела преиначио првостепену пресуду тако што је нашао да се у радњама окривљеног М.З. стичу законска обележја кривичног дела учествовање у тучи из члана 123. КЗ.

Дакле, чињенични опис дела наведен у другостепеној пресуди није измењен, већ другостепени суд није прихватио правну квалификацију кривичног дела из првостепене пресуде, односно оптужнице надлежног јавног тужиоца и окривљеног огласио кривим због кривичног дела учествовање у тучи из члана 123. КЗ тј. извршио квалификацију кривичног дела за коју је сматрао да је правилна и за то дао разлоге у образложењу пресуде (страна 4 образложења).

Имајући у виду да другостепени суд није изменио идентитет оптужбе, већ само изменио правни идентитет у погледу правне оцене дела, тј. нашао да се у радњама окривљеног стичу законска обележја другог кривичног дела (члан 420. ЗКП ''Службени гласник РС'', број 72/11) у односу на првостепену пресуду, то се неосновано захтевом наводи да је другостепени суд учинио битну повреду кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9. ЗКП.

У конкретном случају може се евентуално говорити да ли је другостепени суд у погледу кривичног дела које је предмет оптужбе применио закон који се не може применити (члан 439. став 1. тачка 2. ЗКП) на коју повреду се захтевом браниоца окривљеног не указује, а како Врховни касациони суд приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости, одлуку против које је поднет захтев или поступак који јој је претходио испитује само у границама истакнуте конкретне повреде закона, то није овлашћен само на основу образложења захтева да процењује о којој конкретној повреди закона је бранилац окривљеног мислио да је учињена.

Како је бранилац окривљеног у поднетом захтеву, побијао другостепену пресуду због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9. ЗКП, то је са изнетих разлога Врховни касациони суд на основу члана 491. став 1. ЗКП, захтев одбио као неоснован и одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                              Председник већа-судија

Мила Ристић, с.р.                                                                                                                                       Невенка Важић, с.р.