Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1. 210/23 od 12.12.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca advokata Dragana Bojanića, punomoćnika oštećenog, advokata Slavka Kneževića i Osnovnog javnog tužioca u Paraćinu, a presuda Osnovnog suda u Paraćinu 4K 291/21 od 29.08.2023. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Bojanić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje;

-okrivljeni AA zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati na ponovni postupak i odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevima našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Bojanića, je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kao i zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA su nedozvoljeni.

Branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Bojanić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je u pobijanim presudama učinjena povreda zakona na taj način što je u radnjama okrivljenog pogrešno utvrđeno da postoje subjektivna i obeležja krivičnog dela prevara, a posebno nije utvrđeno postojanje prevarne namere na strani okrivljenog na koji način branilac suštinski ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ovi navodi su bili i predmet ocene drugostepenog suda o čemu je drugostepeni sud dao dovoljne i jasne razloge na strani 4. pasus 3. obrazloženja presude kao i prvostepeni sud na strani 11. pasus 2. i 3. obrazloženja presude, koje i ovaj sud prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da nije dokazano da je reč o krivičnom delu prevara, već se radi o građansko-pravnom odnosu u kom okrivljeni nije vratio novac u dogovorenom roku, što, po navodima branioca, proizilazi iz iskaza svedoka ispitanih tokom postupka, ukazujući i na činjenicu da nisu izvedeni dokazi predloženi od strane odbrane, na koji način branilac na osnovu sopstvene verzije događaja izvodi zaključak o nepostojanju krivičnog dela i suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

U pogledu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA, Vrhovni sud nalazi da je navedeni zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Naime, odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a članom 483. stavom 3. ZKP, predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno je da je okrivljeni ovlašćen da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti, ali to može učiniti isključivo preko branioca, te kako je u konkretnom slučaju okrivljeni AA zahtev za zaštitu zakonitosti podneo lično, to je ovaj zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić