Пресудом Вишег суда у Јагодини Кж1. 210/23 од 12.12.2023. године, одбијене су као неосноване жалбе окривљеног АА и његовог браниоца адвоката Драгана Бојанића, пуномоћника оштећеног, адвоката Славка Кнежевића и Основног јавног тужиоца у Параћину, а пресуда Основног суда у Параћину 4К 291/21 од 29.08.2023. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтеве за заштиту законитости поднели су:

- бранилац окривљеног АА, адвокат Драган Бојанић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) у вези става 2. Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни суд побијане пресуде укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање;

-окривљени АА због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) у вези става 2. Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости, побијане пресуде преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе за дело које му је стављено на терет или да побијане пресуде укине и списе предмета врати на поновни поступак и одлучивање првостепеном суду.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је на седници већа коју је одржао без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих су захтеви за заштиту законитости поднети, те након оцене навода изнетих у захтевима нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Драгана Бојанића, је неоснован у односу на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, а у преосталом делу захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног као и захтев за заштиту законитости окривљеног АА су недозвољени.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Драган Бојанић у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи да је у побијаним пресудама учињена повреда закона на тај начин што је у радњама окривљеног погрешно утврђено да постоје субјективна и обележја кривичног дела превара, а посебно није утврђено постојање преварне намере на страни окривљеног на који начин бранилац суштински указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

Ови наводи су били и предмет оцене другостепеног суда о чему је другостепени суд дао довољне и јасне разлоге на страни 4. пасус 3. образложења пресуде као и првостепени суд на страни 11. пасус 2. и 3. образложења пресуде, које и овај суд прихвата и на исте упућује у смислу члана 491. став 2. ЗКП.

У преосталом делу поднетог захтева за заштиту законитости бранилац наводи да није доказано да је реч о кривичном делу превара, већ се ради о грађанско-правном односу у ком окривљени није вратио новац у договореном року, што, по наводима браниоца, произилази из исказа сведока испитаних током поступка, указујући и на чињеницу да нису изведени докази предложени од стране одбране, на који начин бранилац на основу сопствене верзије догађаја изводи закључак о непостојању кривичног дела и суштински указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и повреду закона из члана 440. ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени односно његов бранилац сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека, због повреде закона из члана 440. ЗКП, то је Врховни суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у овом делу оценио као недозвољен.

У погледу поднетог захтева за заштиту законитости окривљеног АА, Врховни суд налази да је наведени захтев за заштиту законитости недозвољен.

Наиме, одредбом члана 482. став 1. ЗКП прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП, прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а чланом 483. ставом 3. ЗКП, предвиђено је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

Дакле, из цитираних законских одредби јасно је да је окривљени овлашћен да поднесе захтев за заштиту законитости, али то може учинити искључиво преко браниоца, те како је у конкретном случају окривљени АА захтев за заштиту законитости поднео лично, то је овај захтев за заштиту законитости недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић