Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br 472/2025 od 27.11.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Knjaževcu K br 135/23 od 16.05.2025. godine, potvrđena. Istovremeno je određeno da troškovi krivičnog postupka, nastali pred sudom drugog stepena, padaju na teret okrivljenog, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i pobijane presude ukine, a predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu, ili da preinači pobijane presude tako što će utvrditi povredu zakona.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da se nižestepene presude zasnivaju na nezakonitom dokazu, obzirom da je kao jedan od ključnih dokaza optužbe tokom postupka spominjan i video snimak sa kamera banke, dok se tokom postupka pokazalo da takav snimak ne postoji, već da postoje samo fotografije sa kamera banke, pa kako je tokom postupka ustanovljeno da sa kamera bankomata „... banke“ nije zabeležena video reprodukcija sadržaja, to su prema stavu branioca nižestepene presude zasnovane na nepostojećem dokazu, koji uopšte nije izveden tokom postupka.

Suprotno izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, iz spisa predmeta proizilazi da su nižestepene presude zasnovane na dokazima izvedenim na glavnom pretresu, obzirom da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izvršio uvid u izveštaj „... banke“ od 12.08.2022. godine, te da je izvršen pregled CD zavedenog u OJT-u u Zaječaru, Odeljenje u Knjaževcu pod brojem 1KDP II 8/23, iz kog je utvrđeno da se na istom nalazi 20 fotografija sa bankomata „... banke“, Poslovnice u Knjaževcu, a na kojima se vidi da je okrivljeni okrenut ka bankomatu i da prislanja predmetnu platnu karticu.

Kako su, dakle, pobijane presude zasnovane na dokazima izvedenim na glavnom pretresu, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu u kojem se nižestepene presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odbijen kao neosnovan.

Isti zahtev, u ostalom delu, odbačen je kao nedozvoljen.

Ovo stoga što u ostalom delu zahteva branilac ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 395. stav 4. ZKP, a koja je prema stavu branioca učinjena na taj način što je prvostepeni sud na glavnom pretresu odbio predlog odbrane za suočenje svedoka VV sa okrivljenim, bez obrazlaganja razloga odbijanja, pa kako navedena povreda zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen i u delu u kojem se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, obzirom da branilac u obrazloženju zahteva ne navodi u čemu se ova povreda zakona konkretno sastoji, odnosno na koji način je odlukom o krivičnoj sankciji nižestepenim presudama povređen zakon, već izloženim navodima zahteva – da je sud bio u prilici da prilikom odmeravanja kazne okrivljenom izrekne blažu kaznu i osudi ga na kaznu zatvora koju bi izdržavao u prostorijama u kojima stanuje, te da nije u dovoljnoj meri cenio olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, dok je sa druge strane prestrogo cenio okolnost da je okrivljeni osuđivano lice, u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem su zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković