Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 бр 472/2025 од 27.11.2025. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, а пресуда Основног суда у Књажевцу К бр 135/23 од 16.05.2025. године, потврђена. Истовремено је одређено да трошкови кривичног поступка, настали пред судом другог степена, падају на терет окривљеног, о чијој висини ће суд одлучити посебним решењем.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, конкретно због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и повреде кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев и побијане пресуде укине, а предмет врати првостепеном или другостепеном суду, или да преиначи побијане пресуде тако што ће утврдити повреду закона.

Врховни суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужилаштву, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, и у седници већа, коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изложених у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, док су осталом делу недозвољен.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног у поднетом захтеву наводи да се нижестепене пресуде заснивају на незаконитом доказу, обзиром да је као један од кључних доказа оптужбе током поступка спомињан и видео снимак са камера банке, док се током поступка показало да такав снимак не постоји, већ да постоје само фотографије са камера банке, па како је током поступка установљено да са камера банкомата „... банке“ није забележена видео репродукција садржаја, то су према ставу браниоца нижестепене пресуде засноване на непостојећем доказу, који уопште није изведен током поступка.

Супротно изложеним наводима захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, из списа предмета произилази да су нижестепене пресуде засноване на доказима изведеним на главном претресу, обзиром да је првостепени суд у доказном поступку извршио увид у извештај „... банке“ од 12.08.2022. године, те да је извршен преглед ЦД заведеног у ОЈТ-у у Зајечару, Одељење у Књажевцу под бројем 1КДП II 8/23, из ког је утврђено да се на истом налази 20 фотографија са банкомата „... банке“, Пословнице у Књажевцу, а на којима се види да је окривљени окренут ка банкомату и да прислања предметну платну картицу.

Како су, дакле, побијане пресуде засноване на доказима изведеним на главном претресу, то је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног, у делу у којем се нижестепене пресуде побијају због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, одбијен као неоснован.

Исти захтев, у осталом делу, одбачен је као недозвољен.

Ово стога што у осталом делу захтева бранилац истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП у вези члана 395. став 4. ЗКП, а која је према ставу браниоца учињена на тај начин што је првостепени суд на главном претресу одбио предлог одбране за суочење сведока ВВ са окривљеним, без образлагања разлога одбијања, па како наведена повреда закона у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП не представља дозвољен разлог за подношење овог ванредног правног лека окривљенима преко бранилаца, то је захтев у овом делу одбачен као недозвољен.

Исти захтев одбачен је као недозвољен и у делу у којем се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, обзиром да бранилац у образложењу захтева не наводи у чему се ова повреда закона конкретно састоји, односно на који начин је одлуком о кривичној санкцији нижестепеним пресудама повређен закон, већ изложеним наводима захтева – да је суд био у прилици да приликом одмеравања казне окривљеном изрекне блажу казну и осуди га на казну затвора коју би издржавао у просторијама у којима станује, те да није у довољној мери ценио олакшавајуће околности на страни окривљеног, док је са друге стране престрого ценио околност да је окривљени осуђивано лице, у суштини указује на повреду закона из члана 441. став 1. ЗКП, која у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП не представља дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости окривљенима преко бранилаца.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП у делу у којем су захтев одбијен као неоснован, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, у делу у којем је захтев одбачен као недозвољен, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић