Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 813/15 od 08.10.2015. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljene J.Đ., preinačena je presuda Višeg suda u Nišu K 31/15 od 12.06.2015. godine samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenu za krivično delo iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, u kom delu je delimično stavljena van snage presuda Višeg suda u Nišu K 475/10 od 26.07.2011. godine, primenom odredbi čl. 45, 54, 56. i 57. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, dok je u ostalom delu žalba branioca okrivljene odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljene J.Đ., advokat Ž.R. zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se zasnivaju na dokazu na kojem se po zakonu ne mogu zasnivati, a s obzirom na to da je presuda isključivo zasnovana na odbrani trećeokrivljenog LJ.N. Branilac ističe da se u ponovljenom postupku saučesnik okrivljenog koji je već osuđen ne može saslušavati, niti se može suočiti sa okrivljenim, već se upoznavanje sa sadržinom njegovog iskaza obavlja u skladu sa članom 406. stav 1. tačka 5) ZKP, s tim da se presuda ne može isključivo ili u odlučujućoj meri zasnovati na takvom dokazu. Branilac smatra da su pobijane presude zasnovane isključivo na odbrani trećeokrivljenog saučesnika LJ.N. bez ijednog drugog dokaza koji bi potvrdio optužbu protiv okrivljene.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da iz spisa predmeta proizilazi da su nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, a u ponovljenom postupku koji se vodio protiv okrivljene, u smislu člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP upoznali sa sadržinom iskaza okrivljenih LJ.N. i Z.Z., te su činjenično stanje vezano za predmetno krivično delo za koje je okrivljena J.Đ. oglašena krivom utvrdili, pored odbrane osuđenog LJ.N. i iz dela odbrane okrivljene J.Đ., te iskaza svedoka M.R., D.S., N.S. i A.V., kao i iz pisanih dokaza: zapisnika o veštačenju br.1737/07 i 1738/07 od 24.01.2008. godine, potvrda o privremeno oduzetim predmetima od 25.12.2007. godine, potvrde o ulasku u stan i druge prostorije od 25.12.2007. godine, zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija od 25.12.2007. godine, kriminalističkotehničkom dokumentacijom i potvrdama o privremeno oduzetim predmetima za okrivljenu od 26.12.2007. godine, nalazom i mišljenjem veštaka specijaliste medicinske psihologije i nalazom i mišljenjem veštaka neuropsihijatra.

Polazeći od navedenog, a kako su pobijane presude zasnovane pored iskaza osuđenog LJ.N., sa čijom sadržinom se sud upoznao na zakonom predviđen način, i na osnovu drugih napred navedenih dokaza, to su navodi branioca okrivljene kojima ističe da su pobijane presude zasnovane na nezakonitom dokazu u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP od strane ovog suda ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, branilac okrivljene u zahtevu ističe da je dokazima izvedenim tokom postupka potvrđena odbrana okrivljene, a ne navodi iz optužnog akta, budući da nijedan dokaz izveden tokom postupka nije potvrdio da je okrivljena kritičnom prilikom prodala predmetni heroin LJ.N. Branilac smatra da je iz izvedenih dokaza tokom postupka potvrđeno da je okrivljena heroin koji je kritičnom prilikom nađen u odbačenim kesicama izskoristila za svoje lične potrebe, s ozirom na to da su predmeti koji su od okrivljene oduzeti bili na vidnom mestu, a novac koji je od okrivljene oduzet je bio namenjen za plaćanje kirije, pri čemu je predmetni heroin od 9,85 grama pronađen kod okrivljenog LJ.N., a ne kod okrivljene J.Đ. Branilac ističe da su nižestepeni sudovi u nedostatku dokaza na bazi pretpostavke, a s obzirom na to da je okrivljena u kritičnom periodu koristila nedeljeno i po 5 grama heroina čija je cena po gramu bila 20 evra, paušlno zaključili da se okrivljena bavila prodajom opojne droge kako bi došla do novca za namirenje svojih potreba za drogom. Nadalje, branilac navodi da je u ponovljenom postupku sud paušalno utvrdio činjenično stanje budući da se pozivao na ranije utvrđene činjenice i nije izvodio dokaze u pravcu utvrđivanja svih odlučnih činjenica.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljene daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i iz nje izvodi činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih u pobijanim presudama, odnosno ukazuje da je u pobijanim presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljene u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev branioca okrivljene odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar - savetnik                                                                                            Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                         Janko Lazarević,s.r.