Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 813/15 од 08.10.2015. године делимичним усвајањем жалбе браниоца окривљене Ј.Ђ., преиначена је пресуда Вишег суда у Нишу К 31/15 од 12.06.2015. године само у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што је Апелациони суд у Нишу окривљену за кривично дело из члана 246. став 1. у вези члана 33. КЗ, у ком делу је делимично стављена ван снаге пресуда Вишег суда у Нишу К 475/10 од 26.07.2011. године, применом одредби чл. 45, 54, 56. и 57. КЗ осудио на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци, док је у осталом делу жалба браниоца окривљене одбијена као неоснована, а првостепена пресуда потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је благовремено поднео бранилац окривљене Ј.Ђ., адвокат Ж.Р. због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, а са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновну одлуку.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Бранилац окривљене у захтеву за заштиту законитости истиче да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, односно да се заснивају на доказу на којем се по закону не могу заснивати, а с обзиром на то да је пресуда искључиво заснована на одбрани трећеокривљеног Љ.Н. Бранилац истиче да се у поновљеном поступку саучесник окривљеног који је већ осуђен не може саслушавати, нити се може суочити са окривљеним, већ се упознавање са садржином његовог исказа обавља у складу са чланом 406. став 1. тачка 5) ЗКП, с тим да се пресуда не може искључиво или у одлучујућој мери засновати на таквом доказу. Бранилац сматра да су побијане пресуде засноване искључиво на одбрани трећеокривљеног саучесника Љ.Н. без иједног другог доказа који би потврдио оптужбу против окривљене.

Врховни касациони суд налази да из списа предмета произилази да су нижестепени судови у побијаним пресудама, а у поновљеном поступку који се водио против окривљене, у смислу члана 406. став 1. тачка 5) ЗКП упознали са садржином исказа окривљених Љ.Н. и З.З., те су чињенично стање везано за предметно кривично дело за које је окривљена Ј.Ђ. оглашена кривом утврдили, поред одбране осуђеног Љ.Н. и из дела одбране окривљене Ј.Ђ., те исказа сведока М.Р., Д.С., Н.С. и А.В., као и из писаних доказа: записника о вештачењу бр.1737/07 и 1738/07 од 24.01.2008. године, потврда о привремено одузетим предметима од 25.12.2007. године, потврде о уласку у стан и друге просторије од 25.12.2007. године, записника о претресању стана и других просторија од 25.12.2007. године, криминалистичкотехничком документацијом и потврдама о привремено одузетим предметима за окривљену од 26.12.2007. године, налазом и мишљењем вештака специјалисте медицинске психологије и налазом и мишљењем вештака неуропсихијатра.

Полазећи од наведеног, а како су побијане пресуде засноване поред исказа осуђеног Љ.Н., са чијом садржином се суд упознао на законом предвиђен начин, и на основу других напред наведених доказа, то су наводи браниоца окривљене којима истиче да су побијане пресуде засноване на незаконитом доказу у смислу члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП од стране овог суда оцењени као неосновани.

Поред тога, бранилац окривљене у захтеву истиче да је доказима изведеним током поступка потврђена одбрана окривљене, а не наводи из оптужног акта, будући да ниједан доказ изведен током поступка није потврдио да је окривљена критичном приликом продала предметни хероин Љ.Н. Бранилац сматра да је из изведених доказа током поступка потврђено да је окривљена хероин који је критичном приликом нађен у одбаченим кесицама изскористила за своје личне потребе, с озиром на то да су предмети који су од окривљене одузети били на видном месту, а новац који је од окривљене одузет је био намењен за плаћање кирије, при чему је предметни хероин од 9,85 грама пронађен код окривљеног Љ.Н., а не код окривљене Ј.Ђ. Бранилац истиче да су нижестепени судови у недостатку доказа на бази претпоставке, а с обзиром на то да је окривљена у критичном периоду користила недељено и по 5 грама хероина чија је цена по граму била 20 евра, паушлно закључили да се окривљена бавила продајом опојне дроге како би дошла до новца за намирење својих потреба за дрогом. Надаље, бранилац наводи да је у поновљеном поступку суд паушално утврдио чињенично стање будући да се позивао на раније утврђене чињенице и није изводио доказе у правцу утврђивања свих одлучних чињеница.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, бранилац окривљене даје сопствену оцену изведених доказа и из ње изводи чињеничне закључке другачије од оних утврђених у побијаним пресудама, односно указује да је у побијаним пресудама погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд, захтев браниоца окривљене у овом делу оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде, у односу на одбијајући део на основу члана 491. став 1. ЗКП, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП у делу у којем је захтев браниоца окривљене одбацио као недозвољен.

Записничар - саветник                                                                                            Председник већа - судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                         Јанко Лазаревић,с.р.