Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u konkretnom slučaju tužilac nije dokazao optužbu, kao i da prvostepeni sud nije izvršio savesnu ocenu izvedenih dokaza, pri čemu branilac naglašava da okrivljeni nisu u obavezi da dokazuju svoju nevinost u odnosu na izvršenje krivičnog dela za koje se terete, te je sud u tom smislu trebalo da bude nepristrasan i da presudi u korist okrivljenih, odnosno nižestepeni sudovi su bili u obavezi da primene načelo in dubio pro reo. Zbog navedenog, branilac smatra da je u pobijanim presudama povređen zakon iz čl. 3. stav 1, 15, 16. i 419. stav 2. ZKP.

Nadalje, branilac ističe da je izreka pobijane prvostepene presude nerazumljiva, odnosno da je ista doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, s obzirom na to da po oceni branioca u izreci osuđujuće presude za krivično delo učinjeno u saizvršilaštvu moraju biti precizno, tačno i nesumnjivo označene radnje svakog od saizvršilaca, odnosno mora se nedvosmisleno označiti koju radnju je koji od okrivljenih preduzeo.

Pored toga, branilac ukazuje i da je pobijana prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, s obzirom na to da u obrazloženju sud ne analizira radnje svakog od okrivljenih niti daje razloge za svoju odluku, te da su zaključci prvostepenog suda u suprotnosti sa dokazima u spisima predmeta, odnosno u suprotnosti sa zapisnicima o saslušanju svedoka sačinjenim u toku istražnog postupka i na glavnim pretresima.

Branilac u zahtevu ističe povredu člana 440. ZKP, jer smatra da je u pobijanim presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. U vezi sa istaknutom povredom zakona branilac navodi da su u ovom postupku okrivljeni oglašeni krivim praktično bez dokaza, budući da nijedan od saslušanih svedoka nije potvrdio učešće okrivljenih u izvršenju predmetnog krivičnog dela, pri čemu su odbrane okrivljenih kojima oni negiraju izvršenje predmetnog krivičnog dela, saglasne i ne postoji nijedan materijalni dokaz koji govori suprotno njihovim odbranama. S tim u vezi branilac smatra da su nižestepeni sudovi mogli da donesu osuđujuću presudu samo ako su imali dovoljno pouzdanih dokaza, a ne da presude zasnivaju na tome što ne priznaju odbrane okrivljenih, a po oceni branioca iz dokaza izvedenih tokom postupka eventualno bi se moglo zaključiti da su okrivljeni izvršili krivično delo prikrivanje iz člana 221. KZ.

U vezi sa iznetim, branilac naglašava da je sve navedeno isticao i u žalbi na prvostepenu presudu, ali da drugostepeni sud nije cenio žalbene navode, a kojim navodima branilac ukazuje na povredu člana 460. ZKP. Pored toga, branilac u zahtevu ističe i da je drugostepeni sud donošenjem pobijane presude povredio član 457. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz čl. 3. stav 1, 15, 16, 419. stav 2, 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2), 440, 457. i 460. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar - savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                           Janko Lazarević,s.r.