Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 30/10
14.04.2010. godina
Beograd

U IME NARODA

 

            Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev, Veska Krstajića i Mirjane Ivić, članova veća, i savetnika Vrhovnog kasacionog suda Gordane Burlić, kao zapisničara, u krivičnom predmetu protiv okrivljenih T.V, zbog krivičnog dela poreske utaje iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i okrivljenog M.M, zbog krivičnog dela poreske utaje iz člana 229. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz.br.746/09 od 03.08.2009. godine, podignutom protiv pravnosnažnog rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu Kv. br. ... od 25.03.2009. godine i rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Kž. br. 336/09 od 19.05.2009. godine, u sednici veća održanoj 14.04.2010. godine u prisustvu branioca okrivljenih, a u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca i okrivljenih, doneo je

 

P R E S U D U

 

UVAŽAVA SE zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz.br.746/09 od 03.08.2009. godine i UTVRĐUJE se da je pravnosnažnim rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu Kv. br. ... od 25.03.2009. godine i rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Kž. br. 336/09 od 19.05.2009. godine povređen zakon u korist okrivljenih T.V. i M.M. – odredba člana 274. stav 1. tačka 4. Zakonika o krivičnom postupku, dok se u delu koji se odnosi na povredu zakona iz odredbe člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ODBIJA kao neosnovan.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

            Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz. br. 746/09 od 03.08.2009. godine protiv pravnosnažnog rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu Kv. br. ... od 25.03.2009. godine i rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Kž. br. 336/09 od 19.05.2009. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP i povrede odredbe člana 274. stav 1. tačka 4. ZKP, s predlogom da se uvaži zahtev i utvrdi da je u označenim rešenjima povređen zakon u navedenom smislu.

 

            Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, zajedno sa navedenim rešenjima, pa je po oceni navoda u zahtevu za zaštitu zakonitosti našao:

 

Zahtev je delimično osnovan.

 

            Rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu Kv. br. ... od 25.03.2009. godine odlučeno je da nema mesta optužbi protiv okrivljenog T.V. zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ i protiv okrivljenog M.M. zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ, po optužnici Opštinskog javnog tužioca u Kragujevcu Kt.br.771/07 od 14.11.2008. godine, pa se krivični postupak obustavlja.

 

            Rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Kž. br. 336/09 od 19.05.2009. godine, odbijena je kao neosnovana žalba Opštinskog javnog tužioca u Kragujevcu, izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

 

            Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je označenim rešenjima Opštinskog i Okružnog suda u Kragujevcu učinjena povreda krivičnog zakona – odredbe člana 274. stav 1. tačka 4. ZKP.

 

            Naime, uvidom u spise predmeta je utvrđeno da je Opštinski javni tužilac u Kragujevcu podneo optužnicu Kt. br. 771/07 od 13.11.2008. godine protiv okrivljenog T.V, zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ i okrivljenog M.M, zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ. Branilac okrivljenih T.V. i M.M. podneo je prigovor na optužnicu, pa je povodom ovog prigovora prvostepeni sud našao da nema mesta optužbi protiv ovih okrivljenih i krivični postupak obustavio nalazeći da nema dovoljno dokaza da su okrivljeni osnovano sumnjivi za dela koja su predmet optužbe.

 

            Protiv navedenog rešenja prvostepenog suda, žalbu je izjavio Opštinski javni tužilac u Kragujevcu, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, s predlogom da se prvostepeno rešenje ukine ili preinači.

 

            Postupajući po žalbi Opštinskog javnog tužioca, Okružni sud u Kragujevcu je odbio kao neosnovanu žalbu Opštinskog javnog tužioca, nalazeći da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je usvajanjem prigovora branioca okrivljenih utvrdio da nema mesta optužbi Opštinskog javnog tužioca u Kragujevcu Kt. br. 771/07 od 13.11.2008. godine, protiv okrivljenih T.V. i M.M, da su izvršili navedeno krivično delo i krivični postupak u ovoj krivično pravnoj stvari prema ovim okrivljenima je obustavljen.

 

            Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Repulbičkog javnog tužioca, navodi da je označenim rešenjima Opštinskog i Okružnog suda u Kragujevcu učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 274. stav 1. tačka 4. ZKP, s obzirom na to da u ovoj fazi postupka veće koje odlučuje po prigovoru nije ovlašćeno da ceni da li činjenice i okolnosti na kojima se optužnica zasniva, pružaju pouzdan dokaz da su okrivljeni izvršili krivična dela koja su im optužnim aktom stavljena na teret, niti da li su ispunjeni uslovi da budu oglašeni krivim. Za opstanak optužnice je dovoljno da se iz izvedenih dokaza može zaključiti da su okrivljeni osnovano sumnjivi da su učinili dela koja im se stavljaju na teret. Utvrđivanje i ocenu dokaza vrši sud u presudi na osnovu glavnog pretresa, tako da rešavajući povodom prigovora na optužnicu, sud se ne može upuštati u ocenu dokaza, a sporna pitanja iz odbrane okrivljenih mogu se raspraviti samo nakon održanog glavnog pretresa, a ne u fazi postupka, kada se rešava o prigovoru protiv optužnice.

 

            Prigovor nije pravni lek protiv optužnice, već pravno sredstvo za proveravanje postojanja dovoljno osnova za izvođenje okrivljenog pred sud, pa je i neprihvatljiv zaključak prvostepenog suda da u ovoj fazi (u postupku po prigovoru protiv optužnice) utvrđuje da okrivljeni nisu postupali sa umišljajem, jer je za takav zaključak potrebna ocena dokaza u kontradiktornom postupku, što znači da se veće ne može upuštati u ocenu protivrečnih dokaza, već se ceni osnovanost sumnje koja bi opravdavala iznošenje stvari pred sud. U konkretnom slučaju, sud koji odlučuje o prigovoru i sud koji rešava po uloženom žalbi protiv rešenja donetog po uloženom prigovoru, ceni samo da li ima dokaza i da li su ti dokazi podobni da potvrde zaključak da su okrivljeni osnovano sumnjivi da su delo izvršili, odnosno da nema mesta optužbi.

 

            Imajući ovo u vidu, u konkretnom slučaju, kada je sud prekoračio granice ovlašćenja koja ima po članu 274. stav 1. tačka 4. ZKP, ne može se raditi i o povredi iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, već o povredi iz člana 368. stav 2. ZKP, s obzirom na to da je nepravilno primenjena ta odredba Zakonika o krivičnom postupku a prvostepeni sud je za takvu odluku dao razloge o odlučnim činjenicama.

 

            Iz izloženog, a na osnovu člana  24. stav 7, 424. i 425. stav 2. ZKP i člana 30. stav 1, 32. i 90. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

 

Zapisničar-savetnik                                                      Predsednik veća-sudija

 

Gordana Burlić, s.r.                                                             Nevenka Važić, s.r.