.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 315/2014
24.04.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.V., zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata I.Č., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 251/12 od 24.10.2012. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 891/13 od 24.12.2013. godine, u sednici veća održanoj, 24.04.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.V., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 251/12 od 24.10.2012. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 891/13 od 24.12.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 251/12 od 24.10.2012. godine okrivljeni M.V. oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca.
Istom presudom okrivljenom je na osnovu člana 78, člana 79. stav 1. tačka 7. i člana 80. stav 1. i člana 87. KZ izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta putne isprave bliže opisane u izreci prvostepene presude, a na osnovu člana 196. stav 1. u vezi člana 193. stav 1. i 2. ZKP-a okrivljeni je obavezan da sudu plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 15.600,00 dinara i troškove paušala u iznosu od 6.000,00 dinara, u roku od 60 dana, po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 891/13 od 24.12.2013. godine okrivljeni M.V. oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, dok mu je na osnovu člana 79. i 87. KZ izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta - putne isprave sa bližim oznakama u izreci ove presude.
Istom presudom, na osnovu člana 261. i 264. ZKP okrivljeni je obavezan da sudu plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 15.600,00 dinara i paušala u iznosu od 6.000,00 dinara, u roku od 15 dana, po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog M.V., advokat I.Č., na osnovu člana 483. ZKP-a podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene presude preinači tako što će doneti odbijajuću presudu ili da presudu Apelacionog suda u Novom Sadu ukine i predmet vrati tom sudu na ponovni postupak.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP-a, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP-a propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP-a, za njegovo podnošenje.
U vezi s tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Međutim, što se tiče okrivljenog, članom 485. stav 4. ZKP-a, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.
Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima (član 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP), delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP.
U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.V., advokata I.Č., nije ukazano ni na jednu od taksativno navedenih povreda zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti, već se navodima u zahtevu da je izreka drugostepene presude nerazumljiva jer je izmenjena u odnosu na izreku iz prvostepene presude bez zakonskih razloga, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a, koja ne predstavlja zakonom propisani razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko izabranog branioca.
Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, nalazeći da se podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.V., advokata I.Č., ne ukazuje ni na jedan od propisanih razloga za podnošenje zahteva iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
