Истом пресудом, на основу члана 261. и 264. ЗКП окривљени је обавезан да суду плати трошкове кривичног поступка у износу од 15.600,00 динара и паушала у износу од 6.000,00 динара, у року од 15 дана, по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Против наведених правноснажних пресуда, бранилац окривљеног М.В., адвокат И.Ч., на основу члана 483. ЗКП-а поднео је захтев за заштиту законитости, због повреде закона у смислу члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП-а, са предлогом да Врховни касациони суд наведене пресуде преиначи тако што ће донети одбијајућу пресуду или да пресуду Апелационог суда у Новом Саду укине и предмет врати том суду на поновни поступак.

Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП-а, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП-а прописан је обавезан садржај захтева тако да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог, из члана 485. став 1. ЗКП-а, за његово подношење.

У вези с тим, одредба члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, која је општег карактера, начелно прописује да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон. Међутим, што се тиче окривљеног, чланом 485. став 4. ЗКП-а, прописано је због којих повреда закона у првостепеном поступку и пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости и те повреде су таксативно наведене: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1) члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Врховни касациони суд је приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног везан разлозима (члан 485. став 1. у вези става 4. ЗКП), делом и правцем побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, како је то изричито прописано чланом 489. став 1. ЗКП.

У предметном захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног М.В., адвоката И.Ч., није указано ни на једну од таксативно наведених повреда закона из члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП-а које представљају законом прописане разлоге за подношење овог ванредног правног лека - захтева за заштиту законитости, већ се наводима у захтеву да је изрека другостепене пресуде неразумљива јер је измењена у односу на изреку из првостепене пресуде без законских разлога, указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП-а, која не представља законом прописани разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко изабраног браниоца.

Код напред наведеног Врховни касациони суд је, налазећи да се поднетим захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног М.В., адвоката И.Ч., не указује ни на један од прописаних разлога за подношење захтева из члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП-а, поступајући у смислу члана 487. став 1. тачка 2. ЗКП-а, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                    Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                         Драгиша Ђорђевић, с.р.