Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Slaviša Knežević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i povrede članova 103. tačka 7) i 104. stav 1. Krivičnog zakonika i zbog povrede krivičnog zakona u delu odluke o kazni – član 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači drugostepenu presudu, tako što će pravilnom primenom zakona na osnovu člana 103 stav 1. tačka 5) i 6) Krivičnog zakonika prema okrivljenom odbiti optužbu za krivično delo koje je predmet optužbe, zbog nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja i odrediti da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog ukazuje se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno na relativnu zastarelost krivičnog gonjenja koja je, prema stavu odbrane, već nastupila u vreme kada je javni tužilac izvršio izmenu pravne kvalifikacije krivičnog dela. Kako se, prema navodima zahteva, radi o sasvim različitim delima i radnjama izvršenja, to procesne radnje koje su preduzimane pre izmene optužnog akta nisu uticale niti dovele do prekida zastarelosti krivičnog gonjenja.

Iz spisa predmeta, proizilazi da je Osnovni javni tužilac u Vrbasu dana 25.08.2017. godine podneo optužni predlog Kt 1748/14 protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela trgovina uticajem iz člana 366. stav 3. Krivičnog zakonika, izvršenog 19.09.2012. godine, koji optužni predlog je na zastupanje preuzeo Viši javni tužilac u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije pod brojem KtKo 1498/18 od 09.10.2018. godine, kao i da je isti izmenu pravne kvalifikacije sa krivičnog dela iz člana 366. stav 3. Krivičnog zakonika na krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen izvršio u skladu sa zakonom, podneskom od 28.11.2019. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, pri čemu je okolnosti navedene u predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti odbrana okrivljenog iznela u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju presude na strani 5. u drugom stavu, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na iste razloge upućuje.

Ovo pogotovo, kada se ima u vidu da je javni tužilac ovlašćen da vrši izmenu optužnog akta, pa i pravne kvalifikacije dela, kao i da shodno članu 409. stav 1. ZKP, (kojim je propisano da tužilac može u toku glavnog pretresa, ako oceni da izvedeni dokazi ukazuju da je činjenično stanje drugačije od onog iznetog u optužnici, izmeniti optužnicu ili predložiti da se glavni pretres prekine radi pripremanja nove optužnice), ima ovlašćenje da izvrši izmenu činjeničnog opisa dela u optužnici, shodno oceni izvedenih dokaza na glavnom pretresu, što pored iznetih razloga u drugostepenoj presudi znači da se krivični postupak ima posmatrati kao jedna celina u pogledu preduzetih procesnih radnji i dinamike preduzimanja istih u zakonskim rokovima.

Iz navedenih razloga suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog AA, da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP jer je u konkretnom slučaju nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja, su ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i to da je preinačenjem prvostepene presude u delu odluke o kazni na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, time što je drugostepeni sud kao otežavajuću okolnost na strani okrivljenog cenio i okolnost da je „falsifikovane isprave predao okrivljenom BB“, koja okolnost, prema navodima branioca, predstavlja radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela, tako da ista nije mogla biti uzeta u obzir i kao otežavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne okrivljenom shodno odredbi člana 54. stav 3. Krivičnog zakonika.

Izloženi navodi zahteva, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Odredbom člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je kažnjavanje onog ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe, dok teži oblik ovog krivičnog dela iz stava 2. postoji ako je delo iz stava 1. učinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, čeka, javne ili službene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona.

Iz spisa proizilazi da je prilikom odmeravanja kazne okrivljenom drugostepeni sud imao u vidu da je okrivljeni „...postupao kao policijski službenik, čija je obaveza poštovanje i primena zakona, da je ispoljio određenu upornost u protivpravnom postupanju time što se obraćao referentu za registraciju vozila i kriminalističkom tehničaru i da je angažovao treće lice BB za predaju predmetne dokumentacije...“. Navedene okolnosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne predstavljaju radnju izvršenja tog krivičnog dela niti njegova obeležja, već okolnosti, koje su uzete u obzir u sklopu ocene drugostepenog suda da prvostepeni sud nije dao adekvatan značaj utvrđenim otežavajućim okolnostima na strani okrivljenog, čime nije povređena odredba člana 54. stav 3. Krivičnog zakonika.

U vezi sa istom povredom zakona, branilac u zahtevu ističe i povredu člana 55. Krivičnog zakonika, učinjenu na štetu okrivljenog navodima da je drugostepeni sud kao otežavajuću okolnost cenio raniju osuđivanost okrivljenog iako okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela nije bio osuđivano lice.

Vrhovni kasacioni sud je i ove navode u zahtevu, ocenio kao neosnovane.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni, nakon izvršenog predmetnog krivičnog dela, presudom Višeg suda u Beogradu SPK 178/17 od 19.03.2018. godine osuđen zbog krivičnog dela iz člana 348. stav 4. Krivičnog zakonika.

Kako je sud ovu okolnost pravilno cenio u smislu odredbe člana 54. Krivičnog zakonika (a ne odredbe člana 55. Krivičnog zakonika), kao otežavajuću okolnost kroz ponašanje okrivljenog nakon izvršenog krivičnog dela i u sklopu ostalih utvrđenih okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća, okrivljenom odmerio kaznu u zakonom propisanim granicama, to su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog, ocenjeni kao neosnovani.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažna drugostepena presuda nije doneta uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Sa svega iznetog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                        Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                 Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić