.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 3/2016
26.01.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.Š., zbog krivičnog dela ubistva iz člana 113. KZ i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.Š., advokata G.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Pančevu K br. 70/14 od 10.06.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.818/15 od 05.10.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 26.01.2016. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.Š., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Pančevu K br. 70/14 od 10.06.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.818/15 od 05.10.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Pančevu K br. 70/14 od 10.06.2015. godine, okrivljeni S.Š., oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistva iz člana 113. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od deset godina, zbog krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je utvrđena kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseca i za krivično delo nedozvoljeno nošenje vatrenog oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koje mu je utvrđena kaznu zatvora u trajanju od dve godine, pa je okrivljeni S.Š. osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 20.05.2014. godine, pa nadalje.
Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećene Z.B., M.B. i S.B., su sa imovinsko pravnim zahtevom upućene na parnicu, dok je na osnovu člana 261, 262. i 264. ZKP obavezan okrivljeni S.Š. da u korist budžetskih sredstava suda na ime paušala plati iznos od 20.000,00 dinara, na ime troškova krivičnog postupka u korist budžetskih sredstava Višeg javnog tužilaštva u Pančevu uplati iznos od 162.345,27 dinara, koji troškovi su nastali u istrazi i unapred isplaćeni iz budžetskih sredstava Višeg javnog tužilaštva u Pančevu a prema popisu troškova sa strane spisa 1/377, takođe da u korist budžetskih sredstava Višeg suda u Pančevu uplati troškove u ukupnom iznosu od 40.163,10 dinara koji troškovi obuhvataju troškove apoteke u Pančevu u iznosu od 5.595,10 dinara, troškove KPZ Požarevac u iznosu od 19.200,00 dinara, troškove nagrade veštaku dr LJ.B. u iznosu od 9.000,00 dinara, troškove veštaku M.S. u iznosu od 9.648,00 dinara i troškove svedoku T.L., B.K., D.V.-M., J.T., V.Z., J.N. i G.T. u ukupnom iznosu od 6.720,00 dinara kao i oštećenoj Z.B. naknadi naknadu troškova punomoćnika za zastupanje oštećenih na 15 ročišta u istrazi, 8 održanih glavnih pretresa, jednom odloženom glavnom pretresu, a u ukupnom iznosu od 564.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.818/15 od 05.10.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužilaštva u Pančevu, okrivljenog S.Š. i njegovog branioca advokata G.M., a presuda Višeg suda u Pančevu K br. 70/14 od 10.06.2015. godine, je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog S.Š., advokat G.M., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje i odlučivanje.
Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.
Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.Š. je neosnovan.
Branilac okrivljenog S.Š. u svom zahtevu navodi da saslušanje svedoka D.I. i A.R. izvedeno na glavnom pretresu od 22.05.2015. godine je u suprotnosti sa ZKP, jer su navedeni svedoci u toku istrage saslušani u svojstvu osumnjičenih kada su izneli svoje odbrane, a na glavnom pretresu 22.05.2015. godine saslušani su u svojstvu svedoka sa potpuno drugim pravima i obavezama od onih koji su imali kao osumnjičeni, kojom prilikom ih je sud upozorio na prava i obaveze koje imaju kao svedoci, ali je zatim samo konstatovao da su svedoci ostali kod izjava koje su dali u svojstvu osumnjičenih, pa je ovakav postupak suda neprihvatljiv i u suprotnosti sa ZKP. Prema navodima zahteva sud je bio u obavezi da ova lica ponovo ispita na glavnom pretresu u svojstvu svedoka, a da nakon toga zapisnike sa njihovim izjavama datim u svojstvu osumnjičenih izdvoji iz spisa predmeta. Obzirom da sud nije postupio na taj način, prema navodima zahteva, pobijane presude donete su uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.
Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog S.Š. je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge na strani 6 stav 1, da iskazi svedoka D.I. i A.R. sa glavnog pretresa 20.05.2015. godine ne predstavljaju nezakonite dokaze, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata, i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.Š. kao osnov podnošenja zahteva navedena je i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, međutim budući da ista ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog koje bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.Š. nije upuštao.
Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
