Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр.818/15 од 05.10.2015. године, одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужилаштва у Панчеву, окривљеног С.Ш. и његовог браниоца адвоката Г.М., а пресуда Вишег суда у Панчеву К бр. 70/14 од 10.06.2015. године, је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног С.Ш., адвокат Г.М., због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тач. 1. и 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и предмет врати на поновно суђење и одлучивање.

Разматрајући захтев за заштиту законитости, на седници већа одржаној сходно одредбама члана 487. и 488. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног С.Ш. је неоснован.

Бранилац окривљеног С.Ш. у свом захтеву наводи да саслушање сведока Д.И. и А.Р. изведено на главном претресу од 22.05.2015. године је у супротности са ЗКП, јер су наведени сведоци у току истраге саслушани у својству осумњичених када су изнели своје одбране, а на главном претресу 22.05.2015. године саслушани су у својству сведока са потпуно другим правима и обавезама од оних који су имали као осумњичени, којом приликом их је суд упозорио на права и обавезе које имају као сведоци, али је затим само констатовао да су сведоци остали код изјава које су дали у својству осумњичених, па је овакав поступак суда неприхватљив и у супротности са ЗКП. Према наводима захтева суд је био у обавези да ова лица поново испита на главном претресу у својству сведока, а да након тога записнике са њиховим изјавама датим у својству осумњичених издвоји из списа предмета. Обзиром да суд није поступио на тај начин, према наводима захтева, побијане пресуде донете су уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП.

Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује неоснованим. Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног С.Ш. је истицао и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани, и у образложењу пресуде је дао јасне и довољне разлоге на страни 6 став 1, да искази сведока Д.И. и А.Р. са главног претреса 20.05.2015. године не представљају незаконите доказе, које Врховни касациони суд у свему прихвата, и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

У захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног С.Ш. као основ подношења захтева наведена је и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП, међутим будући да иста не представља законски разлог у оквиру повреда набројаних у члану 485. став 4. ЗКП, због које би окривљени, као овлашћено лице могао поднети захтев за заштиту законитости, Врховни касациони суд се у ове наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног С.Ш. није упуштао.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је донео одлука као у изреци на основу одредбе члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                   Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                             Драгиша Ђорђевић, с.р.