Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 394/23 od 21.06.2023. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva KTZ. br. 288/24 od 12.03.2024. godine zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55a Krivičnog zakonika, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i konstatuje da je presudom drugostepenog suda povređen zakon u korist okrivljenog Duška Avramovića.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva braniocu okrivljenog Duška Avramovića, advokatu Ivanu Gligoriću shodno članu 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Odredbom člana 55a Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 35/2019 od 21.05.2019. godine koji je stupio na snagu 01.12.2019. godine), propisano je da će sud za krivično delo učinjeno sa umišljajem, za koje je propisana kazna zatvora izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne pod uslovom ako je 1) učinilac ranije dva puta osuđen za krivično delo učinjeno sa umišljajem na zatvor od najmanje jedne godine; 2) ako od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo 5 godina.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni Duško Avramović izvršio dva krivična dela sa umišljajem za koja je osuđen na kazne zatvora u trajanju od najmanje 1 godine, a od otpuštanja sa izdržavanja poslednje kazne do izvršenja novog dela nije proteklo 5 godina (okrivljeni je otpušten iz zatvora 23.03.2020. godine, a novo delo je izvršio 28.01.-01.02.2021. godine), te je pravilno Apelacioni sud u Novom Sadu našao da ima mesta primeni odredbe člana 55a Krivičnog zakonika, ali istu odredbu nije primenio adekvatno, odnosno kaznu nije izrekao saglasno odredbama tog člana.

Naime, raspon propisane kazne predstavlja razmak od minimalne kazne zatvora koja je propisana za određeno krivično delo do maksimalne kazne zatvora propisane za to delo, a polovina raspona iz člana 55a stav 1. Krivičnog zakonika predstavlja srednji broj u tom nizu brojeva i može se izračunati tako što se od maksimalno propisane kazne oduzme minimum iste, ta razlika podeli sa dva, a potom na taj rezultat doda minimalna kazna.

Shodno tome, Apelacioni sud u Novom Sadu morao je od broja 12 da oduzme broj 2 (propisana je kazna od 2 do 12 godina zatvora) i da zatim broj 10 podeli sa 2, što je broj 5, a potom na taj broj doda minimalnu kaznu koja iznosi 2 godine, te bi u konkretnom slučaju značilo da broj 7 predstavlja polovinu propisane kazne zatvora za krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe i činjenicu da je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenom izrekao kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci, Vrhovni sud nalazi da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona navedena u zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Shodno tome, Vrhovni sud je usvojio kao osnovan predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP i utvrdio da je pobijanom pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 394/23 od 21.06.2023. godine učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55a KZ u korist okrivljenog, pri tom ne dirajući u pravnosnažnost navedene presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić