Против правноснажне пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 394/23 од 21.06.2023. године захтев за заштиту законитости поднео је јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва КТЗ. бр. 288/24 од 12.03.2024. године због повредe закона из члана 439. тачка 3) ЗКП у вези члана 55а Кривичног законика, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости као основан и констатује да је пресудом другостепеног суда повређен закон у корист окривљеног Душка Аврамовића.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости jавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва браниоцу окривљеног Душка Аврамовића, адвокату Ивану Глигорићу сходно члану 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. Законика о кривичном поступку (ЗКП) без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажну пресуду против које је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Одредбом члана 55а Кривичног законика („Службени гласник РС“, бр. 35/2019 од 21.05.2019. године који је ступио на снагу 01.12.2019. године), прописано је да ће суд за кривично дело учињено са умишљајем, за које је прописана казна затвора изрећи казну изнад половине распона прописане казне под условом ако је 1) учинилац раније два пута осуђен за кривично дело учињено са умишљајем на затвор од најмање једне године; 2) ако од дана отпуштања учиниоца са издржавања изречене казне до извршења новог кривичног дела није протекло 5 година.

Из списа предмета произилази да је окривљени Душко Аврамовић извршио два кривична дела са умишљајем за којa је осуђен на казне затвора у трајању од најмање 1 године, a од отпуштања са издржавања последње казне до извршења новог дела није протекло 5 година (окривљени је отпуштен из затвора 23.03.2020. године, а ново дело је извршио 28.01.-01.02.2021. године), те је правилно Апелациони суд у Новом Саду нашао да има места примени одредбе члана 55а Кривичног законика, али исту одредбу није применио адекватно, односно казну није изрекао сагласно одредбама тог члана.

Наиме, распон прописане казне представља размак од минималне казне затвора која је прописана за одређено кривично дело до максималне казне затвора прописане за то дело, а половина распона из члана 55а став 1. Кривичног законика представља средњи број у том низу бројева и може се израчунати тако што се од максимално прописане казне одузме минимум исте, та разлика подели са два, а потом на тај резултат дода минимална казна.

Сходно томе, Апелациони суд у Новом Саду морао је од броја 12 да одузме број 2 (прописана је казна од 2 до 12 година затвора) и да затим број 10 подели са 2, што је број 5, а потом на тај број дода минималну казну која износи 2 године, те би у конкретном случају значило да број 7 представља половину прописане казне затвора за кривично дело из члана 348. став 4. у вези става 1. у вези члана 61. Кривичног законика.

Имајући у виду цитиране законске одредбе и чињеницу да је Апелациони суд у Новом Саду окривљеном изрекао казну затвора у трајању од 5 година и 6 месеци, Врховни суд налази да је побијаном правноснажном пресудом учињена повреда закона наведена у захтеву за заштиту законитости.

Сходно томе, Врховни суд је усвојио као основан предметни захтев за заштиту законитости на основу члана 492. став 1. тачка 3) ЗКП и утврдио да је побијаном правноснажном пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 394/23 од 21.06.2023. године учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП у вези члана 55а КЗ у корист окривљеног, при том не дирајући у правноснажност наведене пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић