.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 365/2014
30.04.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Bate Cvetkovića i Zorana Tatalovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.M., zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u sticaju sa krivičnim delom davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti punomoćnika oštećenih kao tužilaca I.M. i M.A., adv. V.H., podnetom protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog javnog tužilaštva u Kragujevcu KTPI 4/14 od 28.02.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 30.04.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti punomoćnika oštećenih kao tužilaca I.M. i M.A., adv. V.H., podnet protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog javnog tužilaštva u Kragujevcu KTPI 4/14 od 28.02.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Apelacionog javnog tužilaštva u Kragujevcu KTPI 4/14 od 28.02.2014. godine odlučeno je da se zahtev za sprovođenje istrage punomoćnika oštećenih kao tužilaca I.M. i M.A., adv. G.V., podnet protiv S.M., zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u sticaju sa krivičnim delom davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. Krivičnog zakonika ima smatrati kao prigovor na rešenje Višeg javnog tužioca u Jagodini Kt 22/13 od 15.03.2013. godine i isti je odbijen kao neosnovan, jer nema osnovane sumnje da je prijavljeni S.M. izvršio krivična dela za koja je prijavljen, niti neko drugo krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.
Punomoćnik oštećenih kao tužilaca I.M. i M.A., adv. V.H., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti sa obrazloženjem da je rešenjem Apelacionog javnog tužilaštva u Kragujevcu KTPI 4/14 od 28.02.2014. godine povređen zakon i uskraćeno pravo na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo oštećenih kao tužilaca garantovanih Ustavom Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine napred navedeno rešenje.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti punomoćnika oštećenih kao tužilaca, adv. V.H., je nedozvoljen.
Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom Zakoniku.
Prema odredbi člana 483. stav 1. ZKP-a lica ovlašćena za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka su Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, dok je stavom 3. istog člana 483. ZKP-a propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Iz citiranih zakonskih odredaba proizilazi da punomoćnik oštećenih kao tužilaca nema ovlašćenje za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti punomoćnika oštećenih kao tužilaca I.M. i M.A., adv. V.H., kao nedozvoljen (podnet od neovlašćenog lica), valjalo odbaciti.
S`toga je Vrhovni kasacioni sud, iz iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 483. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Zorica Stojković, s.r. Nevenka Važić, s.r.
