Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 30/19 od 19.02.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA - advokata Miodraga Pandurovića i branioca okrivljenog BB - advokata Miroslava Mirkovića, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica u Ćupriji 3K.br.174/17 od 29.10.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Miodrag Pandurović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 439. tačka 1) i člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači pobijane pravnosnažne presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe, kao i da protivtužioca - okrivljenog BB obaveže da okrivljenom AA nadoknadi troškove krivičnog postupka, o kojima će biti odlučeno posebnim rešenjem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je pravnosnažnom presudom optužba prekoračena, jer je prvostepeni sud u činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ dat u izreci presude, a za koje krivično delo je oglasio krivim okrivljenog AA, dodao krivicu kao subjektivni element bića predmetnog krivičnog dela i to reči „sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, a bio je svestan svoga dela, njegove zabranjenosti i hteo njegovo izvršenje“, s tim što ove činjenice i okolnosti, koje se odnose na postupanje okrivljenog sa umišljajem, u stanju uračunljivosti i sa svešću o protivpravnosti, uopšte ne sadrži protivtužba privatnog tužioca BB od 27.07.2017. godine, koja nije izmenjena sve do završetka glavnog pretresa, a koju bitnu povredu odredaba postupka je, prema navodima zahteva, učinio i drugostepeni sud odbijajući žalbu branioca okrivljenog i potvrđujući prvostepenu presudu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedenom izmenom u pobijanoj pravnosnažnoj presudi činjeničnog opisa krivičnog dela iz protivtužbe privatnog tužioca BB od 27.07.2017. godine, precizirane 31.07.2017. godine, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude. Ovo sa razloga jer se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice - okrivljenog AA i na krivično delo za koje je on optužen - krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, a kako krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ čini onaj ko uvredi drugog, to nedvosmisleno proizilazi da se navedeno krivično delo može izvršiti samo sa umišljajem, a koji umišljaj okrivljenog AA u konkretnom slučaju proizilazi iz objektivnih činjenica opisanih kao postupanje okrivljenog, u protivtužbi privatnog tužioca BB. To drugim rečima znači da subjektivno obeležje bića krivičnog dela kod predmetnog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ koje se može izvršiti samo sa umišljajem, može da proizilazi iz objektivnih činjenica u postupanju okrivljenog, a što je prvostepeni sud konkretizovao, pri čemu je činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Sledstveno navedenom, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela iz protivtužbe privatnog tužioca BB sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a ovo tim pre što samo formalno navođenje da je radnja krivičnog dela učinjena sa umišljajem, nije samo po sebi subjektivno obeležje dela.

Imajući u vidu da po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravnosnažnom presudom optužba nije prekoračena jer se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice - okrivljenog AA i na krivično delo za koje je on optužen - krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, to se shodno tome kao neosnovani ocenjuju i navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ističe da su nižestepeni sudovi navedenom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela u odnosu na protivtužbu privatnog tužioca BB i oglašavanjem krivim okrivljenog AA za isto, na posredan način učinili i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo koje je okrivljenom stavljeno na teret nije krivično delo, kao i da je shodno tome nepravilna i odluka suda da svaka stranka snosi svoje troškove krivičnog postupka i da je time učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 439. tačka 1) i člana 441. stav 4. ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miodraga Pandurovića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                          Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić