Пресудом Вишег суда у Јагодини Кж1 30/19 од 19.02.2019. године одбијене су као неосноване жалбе браниоца окривљеног АА - адвоката Миодрага Пандуровића и браниоца окривљеног ББ - адвоката Мирослава Мирковића, па је потврђена пресуда Основног суда у Параћину, Судска јединица у Ћуприји 3К.бр.174/17 од 29.10.2018. године.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА - адвокат Миодраг Пандуровић, због повреда закона из члана 438. став 1. тачка 9), члана 439. тачка 1) и члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, те да преиначи побијане правноснажне пресуде тако што ће окривљеног АА ослободити од оптужбе, као и да противтужиоца - окривљеног ББ обавеже да окривљеном АА надокнади трошкове кривичног поступка, о којима ће бити одлучено посебним решењем.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву истиче да је правноснажном пресудом оптужба прекорачена, јер је првостепени суд у чињенични опис радње извршења кривичног дела увреда из члана 170. став 1. КЗ дат у изреци пресуде, а за које кривично дело је огласио кривим окривљеног АА, додао кривицу као субјективни елемент бића предметног кривичног дела и то речи „способан да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, а био је свестан свога дела, његове забрањености и хтео његово извршење“, с тим што ове чињенице и околности, које се односе на поступање окривљеног са умишљајем, у стању урачунљивости и са свешћу о противправности, уопште не садржи противтужба приватног тужиоца ББ од 27.07.2017. године, која није измењена све до завршетка главног претреса, а коју битну повреду одредаба поступка је, према наводима захтева, учинио и другостепени суд одбијајући жалбу браниоца окривљеног и потврђујући првостепену пресуду.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Према одредби члана 420. став 1. ЗКП пресуда се може односити само на лице које је оптужено (субјективни идентитет пресуде и оптужбе) и само на дело које је предмет оптужбе садржане у поднесеној или на главном претресу измењеној или проширеној оптужници (објективни идентитет пресуде и оптужбе).

По налажењу Врховног касационог суда, наведеном изменом у побијаној правноснажној пресуди чињеничног описа кривичног дела из противтужбе приватног тужиоца ББ од 27.07.2017. године, прецизиране 31.07.2017. године, суд није прекорачио оптужбу, односно није повредио ни субјективни, а ни објективни идентитет оптужбе и пресуде. Ово са разлога јер се правноснажна пресуда односи на исто лице - окривљеног АА и на кривично дело за које је он оптужен - кривично дело увреда из члана 170. став 1. КЗ, а како кривично дело увреда из члана 170. став 1. КЗ чини онај ко увреди другог, то недвосмислено произилази да се наведено кривично дело може извршити само са умишљајем, а који умишљај окривљеног АА у конкретном случају произилази из објективних чињеница описаних као поступање окривљеног, у противтужби приватног тужиоца ББ. То другим речима значи да субјективно обележје бића кривичног дела код предметног кривичног дела увреда из члана 170. став 1. КЗ које се може извршити само са умишљајем, може да произилази из објективних чињеница у поступању окривљеног, а што је првостепени суд конкретизовао, при чему је чињенични опис у изреци пресуде остао у границама чињеничног основа из оптужбе, односно у границама оних чињеница и околности на којима се оптужба заснива, а из којих произилазе законска обележја кривичног дела увреда из члана 170. став 1. КЗ.

Следствено наведеном, по налажењу Врховног касационог суда, неосновано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног указује да је изменом чињеничног описа кривичног дела из противтужбе приватног тужиоца ББ суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, а ово тим пре што само формално навођење да је радња кривичног дела учињена са умишљајем, није само по себи субјективно обележје дела.

Имајући у виду да по налажењу Врховног касационог суда правноснажном пресудом оптужба није прекорачена јер се правноснажна пресуда односи на исто лице - окривљеног АА и на кривично дело за које је он оптужен - кривично дело увреда из члана 170. став 1. КЗ, то се сходно томе као неосновани оцењују и наводи захтева браниоца окривљеног којима се истиче да су нижестепени судови наведеном изменом чињеничног описа кривичног дела у односу на противтужбу приватног тужиоца ББ и оглашавањем кривим окривљеног АА за исто, на посредан начин учинили и повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, јер дело које је окривљеном стављено на терет није кривично дело, као и да је сходно томе неправилна и одлука суда да свака странка сноси своје трошкове кривичног поступка и да је тиме учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама нису учињене повреде закона из члана 438. став 1. тачка 9), члана 439. тачка 1) и члана 441. став 4. ЗКП на које се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Миодрага Пандуровића, то је Врховни касациони суд на основу члана 491. став 1. ЗКП наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                      Председник већа-судија

Снежана Лазин,с.р.                                                                                                          Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић