Zahtev za zaštitu zakonitosti je delimično osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovano branilac u podnetom zahtevu navodi da je učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP obzirom da sud nije priznao troškove za ishranu okrivljenog koji ima prijavljeno prebivalište u Luksemburgu, gde je radno angažovan i odakle je dolazio na glavni pretres u Osnovni sud u Novom Pazaru.

Iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru K.br. 50/24 od 08.03.2024. godine okrivljeni AA oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ i nasilničko ponašanje iz člana 344 stav 2. u vezi stava 1. KZ. Istom presudom određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP, propisano je da kada se obustavlja krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe izreći će se u rešenju odnosno u presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) tog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika, kao i nagrada veštaka ili stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, a odredbom stava 2. tačka 2) istog člana propisano je šta sve obuhvataju troškovi krivičnog postupka.

Pravilnikom o naknadi troškova u sudskim postupcima („Sl. glasnik RS“, br.9/16, 62/2016, 13/2020), propisani su uslovi, visina i način naknade troškova koji u sudskim postupcima između ostalih pripadaju i okrivljenom.

Član 21. Pravilnika propisuje da nagrada za nužne izdatke koja pripada privatnom tužiocu, oštećenom kao tužiocu, oštećenom i okrivljenom u krivičnom postupku obuhvata naknadu putnih troškova, troškova za ishranu i prenoćište i naknadu izgubljene zarade po odredbama tog Pravilnika (član 6- 13).

Članom 9. stav 1. Pravilnika propisano je da se troškovi za ishranu nadoknađuju učesniku u postupku koji je van mesta prebivališta ili boravišta, odnosno adrese stana morao da provede više od osam časova, računajući i vreme potrebno za dolazak u mesto izvršenja radnje i vreme potrebno za povratak.

Imajući u vidu napred citirane odredbe kao i činjenicu da iz spisa predmeta proizlazi da se okrivljeni AA, u vreme vođenja krivičnog postupka nalazio na privremenom radu u Luksemburgu, o čemu je obavestio sud, te je dolazio na glavni pretres u Osnovni sud u Novom Pazaru, to je nepravilan zaključak nižestepenog suda da okrivljenom ne pripada naknada troškova za ishranu, kako se osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje.

Vrhovni sud nalazi da su pobijana rešenja, doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, koju branilac osnovano ističe, jer sud, suprotno citiranim odredbama Zakonika o krivičnom postupku i Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, okrivljenom nije dosudio naknadu troškova za ishranu koje je imao radi dolazaka na glavne pretrese.

Stoga je Vrhovni sud delimično usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ukinuo pobijana rešenja i predmet vratio Osnovnom sudu u Novom Pazaru na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku sud će imati u vidu sve primedbe iz ove presude, postupiti po istima, te će, imajući u vidu odredbe Zakonika o krivičnom postupku i Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Pored navedenog, pravilno je sud primenio odredbu člana 11. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima kojim je propisano da licu u radnom odnosu zaradu nadoknađuje poslodavac, koji ima pravo da od suda, odnosno drugog organa koji vodi postupak zahteva nadoknadu iznosa koji je licu u radnom odnosu isplatio na ime naknade zarade.

Navodi zahteva koji se odnose na isplatu troškova krivičnog postupka, na ime putnih troškova, nisu razmatrani, obzirom da se istima, po oceni ovoga suda, osporava činjenično stanje, što u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, okrivljenom preko branioca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković