Захтев за заштиту законитости је делимично основан.

По налажењу Врховног суда, основано бранилац у поднетом захтеву наводи да је учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП обзиром да суд није признао трошкове за исхрану окривљеног који има пријављено пребивалиште у Луксембургу, где је радно ангажован и одакле је долазио на главни претрес у Основни суд у Новом Пазару.

Из списа предмета произилази да је правноснажном пресудом Основног суда у Новом Пазару К.бр. 50/24 од 08.03.2024. године окривљени АА ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело угрожавање сигурности из члана 138. став 2. у вези става 1. КЗ и насилничко понашање из члана 344 став 2. у вези става 1. КЗ. Истом пресудом одређено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП, прописано је да када се обуставља кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе изрећи ће се у решењу односно у пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) тог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника, као и награда вештака или стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП прописано је да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, a одредбом става 2. тачка 2) истог члана прописано je шта све обухватају трошкови кривичног поступка.

Правилником о накнади трошкова у судским поступцима („Сл. гласник РС“, бр.9/16, 62/2016, 13/2020), прописани су услови, висина и начин накнаде трошкова који у судским поступцима између осталих припадају и окривљеном.

Члан 21. Правилника прописује да награда за нужне издатке која припада приватном тужиоцу, оштећеном као тужиоцу, оштећеном и окривљеном у кривичном поступку обухвата накнаду путних трошкова, трошкова за исхрану и преноћиште и накнаду изгубљене зараде по одредбама тог Правилника (члан 6- 13).

Чланом 9. став 1. Правилника прописано је да се трoшкoви зa исхрaну нaдoкнaђуjу учeснику у пoступку кojи je вaн мeстa прeбивaлиштa или бoрaвиштa, oднoснo aдрeсe стaнa мoрao дa прoвeдe вишe oд oсaм чaсoвa, рaчунajући и врeмe пoтрeбнo зa дoлaзaк у мeстo извршeњa рaдњe и врeмe пoтрeбнo зa пoврaтaк.

Имајући у виду напред цитиране одредбе као и чињеницу да из списа предмета произлази да се окривљени АА, у време вођења кривичног поступка налазио на привременом раду у Луксембургу, о чему је обавестио суд, те је долазио на главни претрес у Основни суд у Новом Пазару, то је неправилан закључак нижестепеног суда да окривљеном не припада накнада трошкова за исхрану, како се основано у захтеву за заштиту законитости указује.

Врховни суд налази да су побијана решења, донета уз повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, коју бранилац основано истиче, јер суд, супротно цитираним одредбама Законика о кривичном поступку и Правилника о накнади трошкова у судским поступцима, окривљеном није досудио накнаду трошкова за исхрану које је имао ради долазака на главне претресе.

Стога је Врховни суд делимично усвојио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног, укинуо побијана решења и предмет вратио Основном суду у Новом Пазару на поновно одлучивање.

У поновном поступку суд ће имати у виду све примедбе из ове пресуде, поступити по истима, те ће, имајући у виду одредбе Законика о кривичном поступку и Правилника о накнади трошкова у судским поступцима, бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Поред наведеног, правилно је суд применио одредбу члана 11. Правилника о накнади трошкова у судским поступцима којим је прописано да лицу у рaднoм oднoсу зaрaду нaдoкнaђуje пoслoдaвaц, који имa прaвo дa oд судa, oднoснo другoг oргaнa кojи вoди пoступaк зaхтeвa надокнаду изнoсa кojи je лицу у рaднoм oднoсу исплaтиo нa имe нaкнaдe зaрaдe.

Наводи захтева који се односе на исплату трошкова кривичног поступка, на име путних трошкова, нису разматрани, обзиром да се истима, по оцени овога суда, оспорава чињенично стање, што у смислу члана 485. став 4. ЗКП, не представља законом дозвољен разлог за подношење овог ванредног правног лека, окривљеном преко браниоца.

Са изнетих разлога, Врховни суд је на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Милена Рашић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић