Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 40/10
31.03.2010. godina
Beograd

U IME NARODA

 

            Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gorana Čavline, predsednika veća, Nevenke Važić, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog A.S, zbog produženog krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 1. u vezi člana 61. stav 1., 4. i 5. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Srbije Ktz. 621/09 od 13.8.2009.godine, podignutom protiv pravnosnažne presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 165/06 od 13.3.2006.godine u sednici veća održanoj 31.3.2010.godine, u prisustvu advokata D.Ž, a u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca Srbije kao i u odsustvu okrivljenog A.S. koji nije mogao biti obavešten o sednici veća na adresi iz spisa predmeta, doneo je

P R E S U D U

            UVAŽAVA SE zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Srbije Ktz. 621/09 od 13.8.2009.godine kao OSNOVAN i UTVRĐUJE da je  pravnosnažnom presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 165/06 od 13.3.2006.godine povređen zakon iz člana 369. tačka 4. Zakonika o krivičnom postupku, u vezi člana 61. stav 2. Krivičnog zakonika,  u korist okrivljenog A.S.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

            Presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 165/06 od 13.3.2006.godine okrivljeni A.S. oglašen je krivim zbog izvršenog produženog krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 1. u vezi člana 61. stav 1. , 4. i 5. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i tri meseca u koju mu je uračunato vreme kada je lišen slobode: od 20.12.2005. do 22.12.2005.godine te od 5.1.2006. do 7.1.2006.godine, kao i vreme provedeno u pritvoru počev od 9.1.2006.godine pa nadalje.

 

            Republički javni tužilac Srbije u Beogradu podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedene presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 165/06 od 13.3.2006.godine, protiv koje ovlašćena lica nisu izjavila žalbu, pa je ista postala pravnosnažna 23.5.2006.godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 369. stav 1. tačka 4. Zakonika o krivičnom postupku, u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, sa obrazloženjem da je navedenom presudom okrivljeni A.S. oglašen krivim zbog izvršenog produženog krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ iako je u periodu od decembra 2005. do januara 2006.godine izvršio šest radnji izvršenja, prema šest različitih osoba i na šest različitih mesta, pri čemu je upotrebio silu i pretnju prema šest oštećenih, tako da u smislu odredaba člana 61. KZ konstrukcija produženog krivičnog dela u konkretnom slučaju ne bi bila moguća, a posebno imajući u vidu odredbu člana 61. stav 2. KZ u kome se navodi da krivična dela upravljena protiv ličnosti mogu činiti produženo krivično delo samo ako su učinjena prema istom licu. Predlog Republičkog javnog tužioca je da Vrhovni sud Srbije uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti te da u smislu člana 425. stav 2. ZKP-a utvrdi da je presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 165/06 od 13.3.2006.godine povređen zakon u korist okrivljenog.

 

            Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 90. stav 1. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116 od 22.12.2008.godine), održao sednicu veća, u smislu člana 422. stav 3. ZKP-a, u prisustvu advokata D.Ž, a u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca Srbije kao i u odsustvu okrivljenog A.S. koji nije mogao biti obavešten o sednici veća na adresi iz spisa predmeta, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom Repbuličkog javnog tužioca Srbije, pa je našao:

 

            Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

 

           

 

            Presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu, protiv koje je zahtev podignut, doneta je uz povredu krivičnog zakona iz člana 369. tačka 4. ZKP-a, jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti,  i to odredbe člana 61. Krivičnog zakonika.

 

            Naime, Treći opštinski sud u Beogradu je okrivljenog A.S. oglasio krivim zbog produženog krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 1. KZ a ova pravna ocena dela vezana je za šest protivpravnih radnji izvršenih od strane okrivljenog, koje se odnose na vremenski period od decembra 2005. do januara 2006.godine,  izvršenih upotrebom sile i pretnji neposrednim napadom na život i telo prema šest, različitih, oštećenih lica.

 

            Po nalaženju ovog suda, primena krivičnopravnog instituta produženog krivičnog dela kod krivičnog dela razbojništva, za koje je okrivljeni A.S. oglašen krivim, nije moguća po zakonu. Pre svega,  istovetnost oštećenog, u smislu člana 61. stav 1. KZ, kao fakultativni element za postojanje produženog krivičnog dela, u načelu nije uslov da se jedna kontinuirana delatnost učinioca pravno oceni kao jedno delo, ali predstavlja važan element za ocenu da li više istovrsnih dela sa stanovišta životnog i logičnog rezonovanja čini jedinstvenu celinu. Međutim, članom 61. stav 2. KZ propisano je da krivična dela upravljena protiv ličnosti, što je slučaj sa krivičnim delom prinuda koje ulazi u sastav krivičnog dela razbojništva, sa krivičnim delom krađa, mogu činiti produženo krivično delo samo ako su učinjena prema istom licu, a kako su u ovom krivičnom predmetu dela izvršena prema različitim licima, u prostorno i vremenski odvojenim događajima, to svaka radnja za sebe sadrži sva zakonska bitna obeležja krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 1. KZ, tako da sa drugom takvom radnjom ne može činiti jedno produženo krivično delo. Kako je Treći opštinski sud u Beogradu u presudi K. 165/06 od 13.3.2006.godine primenio odredbe člana 61. Krivičnog zakona, odnosno zakon koji se nije mogao primeniti, pogodujući okrivljenom  primenom krivičnopravnog instituta produženog krivičnog dela, to je na napred navedeni način povređen krivični zakon u korist okrivljenog A.S. (član 369. stav 3. ZKP).

 

            Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je uvaženjem podignutog zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Srbije, na  osnovu  člana 30. stav 1. Zakona  o uređenju sudova,  i  primenom člana 425.  stav 1. i 2. ZKP-a utvrdio da postoji navedena povreda zakona, ne dirajući u pravnosnažnost presude, protiv koje je zahtev podignut.

 

Zapisničar,                                                                          Predsednik veća

 

Olgica Kozlov,s.r.                                                                       sudija,

                                                                                                  Goran Čavlina,s.r.