.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 41/2014
27.02.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. S.V. i dr, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.V., adv. A.V., i branioca okr. O.J., adv. V.Đ., podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Čačku K 131/2010 od 25.02.2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 2841/13 od 28.10.2013. godine, u sednici veća održanoj 27.02.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJU SE zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih S.V. i O.J., podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Čačku K 131/2010 od 25.02.2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 2841/13 od 28.10.2013. godine, jer nemaju propisan sadržaj.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Čačku K 131/2010 od 25.02.2013. godine, između ostalih, oglašeni su krivim i osuđeni i to:
- okr. S.V., zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ, na kaznu zatvora u trajanju od dve godine; - okr. O.J., zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ i krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 3. KZ, na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci.
Odlučujući o žalbama branilaca okrivljenih, Apelacioni sud u Kragujevcu je delimično usvojio, između ostalih i žalbe branilaca okrivljenih S.V. i O.J. i prvostepenu presudu u odnosu na ove okrivljene preinačio, tako što je radnje okr.S.V. opisane u tački jedan izreke prvostepene presude i radnje okr.O.J. opisane u tački 4a izreke prvostepene presude pravno kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ i okr. S.V. osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine a okr. O.J. na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su: -branilac okr. S.V., adv.A.V. zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovni postupak i odluku ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe; -branilac okr. O.J., adv. V.Đ., zbog povrede zakona na štetu osuđenog, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud obe presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe. Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih S.V. i O.J., pa je našao da zahtevi nemaju propisani sadržaj.
Prema odredbi člana 484. ZKP, koja propisuje sadržaj zahteva za zaštitu zakonitosti, u zahtevu se mora navesti razlog za podnošenje propisan odredbom člana 485. stav 1 ZKP, odnosno, mora se navesti da li se zahtev podnosi zbog povrede zakona (tačka 1.), primene „neustavnog zakona“ (tačka 2.) ili povrede odnosno uskraćivanja ljudskog prava i slobode (tačka 3.). Dakle, odredbom člana 484. ZKP predviđeno je da u zahtevu za zaštitu zakonitosti moraju biti navedeni razlozi za podnošenje zahteva a koji su propisani u članu 485. stav 1. ZKP.
Branilac okr. S.V. u zahtevu, kao razlog podnošenja navodi povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, ali ne navodi konkretno odredbu koja je povređena donošenjem te presude, dok branilac okr. O.J., u zahtevu samo navodi da je povređen zakon na štetu osuđenog i takođe ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja je učinjena donošenjem pravnosnažnih presuda.
Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i drugostepenim sudom. Kada je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), odluka protiv koje je zahtev podnet ili postupak koji joj je prethodio, ispituje se samo u granicama istaknute konkretne povrede zakona, pri čemu sud nije ovlašćen da u slučaju kada konkretna povreda zakona nije opredeljena, procenjuje koju je konkretnu povredu zakona branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva. Kako, dakle, branioci okrivljenih S.V. i O.J. u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona nisu opredelili konkretnu povredu zakona u smislu člana 485. stav 4. ZKP, koja je učinjena u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, zahtevi nemaju propisani sadržaj (član 484. ZKP) i kao takvi su, u smislu člana 487. stav 1. tačka 3. ZKP, odbačeni.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Dragana Vuksanović,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
