Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 42/11
15.06.2011. godina
Beograd

U IME NARODA

 

            Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Nevenke Važić, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene G.I, zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz.406/11 od 27.05.2011. godine, podignutom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1011/10 od 27.10.2010. godine, u sednici veća održanoj 15.06.2011. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

            UVAŽAVA SE zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz.406/11 od 27.05.2011. godine kao osnovan i utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1011/10 od 27.10.2010. godine povređena odredba člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, u korist okrivljene G.I.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

            Presudom Petog opštinskog suda u Beogradu K br.950/08 od 01.07.2009. godine okr. G.I. oglašena je krivom zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje delo joj je izrečena uslovna osuda, tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca i istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od jedne godine ne izvrši novo krivično delo.

 

            Odlučujući o žalbi branioca okrivljene, Apelacioni sud u Beogradu je presudom Kž1 1011/10 od 27.10.2010. godine, uvažio žalbu branioca, preinačio prvostepenu presudu i okr. G.I, na osnovu člana 355. tačka 2. ZKP, oslobodio od optužbe da je izvršila krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ.

 

            Protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1011/10 od 27.10.2010. godine, Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz.406/11 od 27.05.2011. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, sa predlogom da se zahtev uvaži i utvrdi da je drugostepenom presudom povređen zakon u korist okr. G.I.

 

            Vrhovni kasacioni sud je, pošto je postupljeno u smislu člana 422. st. 2. i 3. ZKP, održao sednicu veća, u prisustvu okr. G.I. i branioca, adv. G.Ž. a u odsustvu uredno obaveštenog zamenika Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je, po oceni navoda u zahtevu, našao:

 

            Zahtev je osnovan.

 

            Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pravnosnažna presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1011/10 od 27.10.2010. godine kojom je okr. G.I, na osnovu člana 355. tačka 2. ZKP, oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, sa obrazloženjem da nije dokazano da je učinila krivično delo za koje je optužena, doneta uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, a ovo iz razloga što je drugostepeni sud u označenoj presudi dao nejasne i protivrečne razloge.

 

            Naime, krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ postoji kada učinilac dela ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava a ta dužnost je utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem u iznosu i na način kako je to utvrđeno izvršnom sudskom odlukom, ili poravnanjem.

 

            Okr. G.I. je presudom Petog opštinskog suda u Beogradu P br.3193/94 od 15.12.1994. godine obavezana da na ime izdržavanja svog maloletnog deteta isplaćuje mesečno iznos od 15% garantovane zarade u Republici, na ruke njegovog oca, kao zakonskog zastupnika, i to svakog meseca dok za to postoje zakonski uslovi i pomenuta presuda ne bude izmenjena.

 

            Tokom prvostepenog postupka, na osnovu svih izvedenih dokaza, nesporno je utvrđeno da okrivljena nije davala izdržavanje za svoje maloletno dete u iznosu i na način kako je to utvrđeno navedenom sudskom odlukom.

 

            Drugostepeni sud u razlozima citirane presude navodi da je prilikom donošenja odluke cenio da okrivljena nije ispunjavala svoju obavezu na način kako je to utvrđeno sudskom odlukom, ali da ta okolnost u konkretnom slučaju nije od značaja za drugačiju odluku suda, jer je okrivljena svoju obavezu izvršavala na drugačiji način u iznosima koji su viši od njene obaveze utvrđene presudom, koji uopšteni razlozi su po oceni Vrhovnog kasacionog suda nejasni i protivrečni.

 

            Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika jeste nedavanje izdržavanja u iznosu i na način kako je to utvrđeno izvršnom sudskom odlukom ili poravnanjem, pa se opisano postupanje okrivljene van ispunjenja obaveze utvrđene izvršnom presudom može ceniti samo generalno kao doprinos obavezi izdržavanja njenog maloletnog deteta.

 

            Naime, izdržavanjem se obezbeđuju osnovne životne potrebe izdržavanog lica, pa iznos i način davanja izdržavanja predstavlja tačno utvrđenu obavezu u izvršnoj sudskoj odluci ili poravnanju i lice koje je dužno da daje izdržavanje nema mogućnost da proizvoljno odlučuje o tome koliko i na koji način će to činiti, zadovoljavajući tako samo neke od drugih potreba izdržavanog lica, pa čak i ako je to eventualno učinjeno u nekom većem iznosu od utvrđenog.

 

            Prema tome, time što je uvažio kao nespornu činjenicu da okrivljena nije davala izdržavanje u iznosu i na način kako je to utvrđeno izvršnom sudskom odlukom (čime su se u njenim radnjama stekla zakonska obeležja krivičnog dela za koje je optužena), a zatim našao da nije dokazano da je okrivljena izvršila krivično delo iz člana 195. stav 1. KZ sa napred navedenom uopštenom konstatacijom, drugostepeni sud je dao nejasne i protivrečne razloge i time učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP.

 

            Nalazeći, iz iznetih razloga, da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovan, Vrhovni kasacioni sud je, u smislu odredbe člana 425. stav 2. ZKP, utvrdio da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1011/10 od 27.10.2010. godine povređen zakon u korist okr. G.I, ne dirajući u pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev podignut.

 

Zapisničar - savetnik                                                     Predsednik veća- sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                     Bata Cvetković, s.r.