Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3 i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branioci okrivljenog AA, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pored ostalog ističu i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, u obrazloženju zahteva ne navode u čemu se ova povreda sastoji, a kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku, odnosno postupak koji je prethodio njenom donošenju, ispituje samo u okviru razloga (član 485.stav 1.), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu shodno članu 489. stav 1. ZKP, to zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu, nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Nadalje, zahtevom se ukazuje i na povrede zakona iz člana 1. stav 1, 15. stav 2, 3. i 4, 16. stav 1, 2. i 5, 419. stav 1. i 2, 420, 460. stav 1, 438. stav 1. tačka 11) i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koje povrede shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nisu predviđene kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca.

Osim toga, branioci u obrazloženju zahteva iznose sopstvenu analizu i ocenu izvednenih dokaza, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, zaključujući da se u konkretnom slučaju okrivljeni nije nalazio u vreme i na mestu izvršenja krivičnog dela za koje je pravnosnažno oglašen krivim – čime suštinski osporavaju utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, a što takođe ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog koga okrivljeni preko branioca, može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                                   Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić