Protiv navedenih prvnosnažnih presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, branilac okrivljenog adv. S.B., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda zakona na štetu okrivljenog, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i presude Apelacionog suda u Novom Sadu donete u drugom i trećem stepenu ukine a predmet vrati Apelacionom sudu u Novom Sadu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači tako što će žalbu VJT u Sremskoj Mitrovici izjavljenu protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 33/14 od 12.09.2014. godine odbiti i prvostepenu oslobađajuću presudu potvrditi ili doneti presudu kojom se optužba odbija.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je osuđujućom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu povređen zakon, jer je prekršeno načelo ne bis in idem, čime branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP. Prema navodima zahteva pravnosnažnim rešenjima Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 1444/10 od 13.10.2010. godine, i Kv 139/2014 od 13.06.2014. godine prema okrivljenom je obustavljen krivični postupak po optužnim aktima OJT u Sremskoj Mitrovici Kt 52/05 od 09.12.2005. godine i Kt 69/05 od 04.01.2006. godine zbog krivičnog dela poreska utaja, te kako u konkretnom slučaju postoji personalni i materijalni identitet za ceo inkriminisani period od 2001. do 2014. godine jer su u predmetu u kome su obustavljeni postupci i u predmetu u kome je doneta osporavana osuđujuća presuda okrivljenom stavljene na teret iste radnje: evidentiranje u knjigovodstvu manje proizvodnje pilića od stvarne i prodaje pilića mimo legalnih tokova za gotov novac, to je u konkretnom slučaju optužba prema okrivljenom morala biti odbijena.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac u zahtevu ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP.

Naime, presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti nije povređeno načelo ne bis in idem, imajući u vidu da je rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Kv 1444/10 od 13.10.2010. godine prema okrivljeno obustavljen krivični postupak zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja zbog krivičnog dela izbegavanja plaćanja poreza iz člana 172. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji odnosno zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ, dok je prvobitnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3258/13 od 26.02.2014. godine prema okrivljenom Đ.T. odbijena optužba za krivično delo falsifikovanja službene isprave u podstrekavanju iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 34. KZ, ali ne i za radnje za koje je pobijanom presudom oglašen krivim odnosno za prodaju pilića na crno, mimo legalnih tokova za gotov novac. Prema tome, bez obzira što se u konkretnom slučaju radi o istom vremenskom okviru preduzimanja radnji za koje je postupak obustavljen i radnji za koje je okrivljeni oglašen krivim i bez obzira na postojanje personalnog identiteta, u konkretnom slučaju ne može govoriti o presuđenoj stvari odnosno povredi načela ne bis in idem.

Ostalim navodima zahteva branilac okrivljenog ukazuje na povredu odredaba člana 3, 16. stav 4. i 5. ZKP, člana 392. stav 1. i 409. ZKP kao i 462. stav 1. ZKP. Međutim, povreda navedenih odredaba Zakonika o krivičnom postupku ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP u kome su taksativno navedene povrede zakona koje mogu biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Đ.T., ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                        Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                  Dragiša Đorđević,s.r.