Против наведених првноснажних пресуда Апелационог суда у Новом Саду, бранилац окривљеног адв. С.Б., поднео је захтев за заштиту законитости због повреда закона на штету окривљеног, са предлогом да Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости усвоји и пресуде Апелационог суда у Новом Саду донете у другом и трећем степену укине а предмет врати Апелационом суду у Новом Саду на поновно одлучивање или да исте преиначи тако што ће жалбу ВЈТ у Сремској Митровици изјављену против пресуде Вишег суда у Сремској Митровици К 33/14 од 12.09.2014. године одбити и првостепену ослобађајућу пресуду потврдити или донети пресуду којом се оптужба одбија.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву наводи да је осуђујућом пресудом Апелационог суда у Новом Саду повређен закон, јер је прекршено начело ne bis in idem, чиме бранилац указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1. ЗКП. Према наводима захтева правноснажним решењима Основног суда у Сремској Митровици Кв. 1444/10 од 13.10.2010. године, и Кв 139/2014 од 13.06.2014. године према окривљеном је обустављен кривични поступак по оптужним актима ОЈТ у Сремској Митровици Кт 52/05 од 09.12.2005. године и Кт 69/05 од 04.01.2006. године због кривичног дела пореска утаја, те како у конкретном случају постоји персонални и материјални идентитет за цео инкриминисани период од 2001. до 2014. године јер су у предмету у коме су обустављени поступци и у предмету у коме је донета оспоравана осуђујућа пресуда окривљеном стављене на терет исте радње: евидентирање у књиговодству мање производње пилића од стварне и продаје пилића мимо легалних токова за готов новац, то је у конкретном случају оптужба према окривљеном морала бити одбијена.

По налажењу Врховног касационог суда неосновано бранилац у захтеву указује на постојање битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1. ЗКП.

Наиме, пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости није повређено начело ne bis in idem, имајући у виду да је решењем Основног суда у Сремској Митровици Кв 1444/10 од 13.10.2010. године према окривљено обустављен кривични поступак због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења због кривичног дела избегавања плаћања пореза из члана 172. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији односно због кривичног дела пореска утаја из члана 229. став 1. КЗ, док је првобитном пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 3258/13 од 26.02.2014. године према окривљеном Ђ.Т. одбијена оптужба за кривично дело фалсификовања службене исправе у подстрекавању из члана 357. став 3. у вези става 1. у вези члана 34. КЗ, али не и за радње за које је побијаном пресудом оглашен кривим односно за продају пилића на црно, мимо легалних токова за готов новац. Према томе, без обзира што се у конкретном случају ради о истом временском оквиру предузимања радњи за које је поступак обустављен и радњи за које је окривљени оглашен кривим и без обзира на постојање персоналног идентитета, у конкретном случају не може говорити о пресуђеној ствари односно повреди начела ne bis in idem.

Осталим наводима захтева бранилац окривљеног указује на повреду одредаба члана 3, 16. став 4. и 5. ЗКП, члана 392. став 1. и 409. ЗКП као и 462. став 1. ЗКП. Међутим, повреда наведених одредаба Законика о кривичном поступку не представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости у смислу члана 485. став 4. ЗКП у коме су таксативно наведене повреде закона које могу бити разлог за подношење захтева за заштиту законитости.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Ђ.Т., оценио неоснованим и, на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                        Председник већа-судија

Драгана Вуксановић,с.р.                                                                                  Драгиша Ђорђевић,с.р.