Presudom Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 322/2023 od 24.01.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Nišu i okrivljenog AA i njegovog branioca i presuda Osnovnog suda u Nišu 2K br. 1027/21 od 19.01.2023. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Dejan Ćirić, zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku i člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine ili samo drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu ili da pobijane presude preinači tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret ili da odbije optužbu zbog nastupele apsolutne zastarelosti.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dejana Ćirića, je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numerički označava da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, s tim što iz navoda iznetih u zahtevu proizilazi da suštinski ukazuje i na povredu iz člana 439. tačka 1) ZKP, a ovo stoga što ukazuje da su u pobijanim presudama učinjene povrede zakona na taj način što je okrivljeni oglašen krivim da je izvršio krivično delo teška dela protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ), iako u konkretnom slučaju ne postoji teško narušavanje zdravlja oštećene, odnosno ne postoji bilo kakva trajna posledica po zdravlje oštećene, već je oštećenje njenog zdravstvenog stanja prolaznog karaktera, a osim toga u izreci presude opisana je radnja izvršenja krivičnog dela nesavesnog pružanja lekarske pomoći iz člana 251. KZ.

Po oceni Vrhovnog suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nisu osnovani.

Odredbom člana 259. KZ propisano je krivično delo teška dela protiv zdravlja ljudi i u stavu 1. navedeno je da ako usled dela iz člana 249, 251. stav 1. i 2, 252, 254, 255. stav 1., 256. stav 1. i 2, 257. stav 1. i 258. stav 1. ovog zakonika, neko lice bude teško telesno povređeno ili mu zdravlje bude teško narušeno kazniće se zatvorom od 1 do 8 godina.

Odredbom člana 251. stav 1. KZ, propisano je da krivično delo nesavesno pružanje lekarske pomoći čini lekar koji pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja ili ne primeni odgovarajuće higijenske mere ili uopšte očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica, kazniće se zatvorom od 3 meseca do 3 godine.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni u vreme i na mestu označenom u izreci presude „... u uračunljivom stanju, pri pružanju lekarske pomoći oštećenoj BB uopšte očigledno nesavesno postupao, usled čega je došlo do teškog narušavanja zdravlja oštećene BB na način što je... postavio dijagnozu... na osnovu nepotpune dijagnostike... na osnovu nepotpunog ultrazvučnog nalaza, niti je obavio ginekološki bimanualni pregled... niti je obavio laboratorijske dijagnostičke procedure u vidu sukcesivne provere serumskog nivoa hormona beta HCG... iako prethodno nije obavio navedene dijagnostičke procedure, kako bi na objektivan i pouzdan način utvrdio tačnu dijagnozu i izvršio kiretažu instrumentalnim uklanjanjem materične sluzokože i stranog sadržaja iz materične duplje, iako je bio dužan da pre sprovođenja bilo kakve intervencije najpre otkloni sve druge razloge za ovakav klinički nalaz,... nakon izvršene kiretaže nije obavio provere patohistološkog nalaza kiretmana... a u cilju utvrđivanja tačne dijagnoze oštećene BB... nije na kontrolnim pregledima oštećene... izvršio proveru navedenih dijagnoza, ni ginekološkim pregledom, niti laboratorijskim procedurama, niti je obavio ginekološki bimanuelni pregled, te je usled navedenih propusta u dijagnostici pre i posle obavljene kiretaže, a bez prethodne potpune i pouzdane kliničke, dijagnostičke i laboratorijske potvrde materične trudnoće i isključenja vanmaterične trudnoće napravio propust. Zbog navedenog propusta okrivljenog BB došlo je do teškog narušavanja zdravlja oštećene u vidu rupture – rascepa levog jajovoda i hemoragijskog šoka, pa je zbog toga bio ugrožen i život oštećene BB, jer je postojala opasnost od iskrvarenja u trbušnu duplju... pri čemu je bio svestan svog dela odnosno da pri pružanju lekarske pomoći oštećenoj očigledno nesavesno postupa i da time može doći do teškog narušavanja njenog zdravlja, pa je na to pristao i bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno“.

Iz navedene izreke prvostepene presude, proizilazi neosnovanost navoda iz zahteva za zaštitu zakonitosti, jer izreka presude sadrži opisanu kako radnju izvršenja krivičnog dela (objektivna obeležja) koja se sastoji u uopšte očigledno nesavesnom postupanju u toku lečenja, i to propustima bliže određenim u izreci presude koji predstavljaju grubo zanemarivanje lekarske dužnosti, tako i posledicu krivičnog dela, a koja se sastoji u teškom narušavanju zdravlja oštećene BB, usled čega je bio ugrožen život oštećene, jer je postojala opasnost od iskrvarenja u trbušnu duplju, te subjektivna obeležja u vidu eventualnog umišljaja, pa su suprotni navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani. Samim tim što opisana radnja izvršenja obuhvata sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 259. stav 1. u vezi člana 251. stav 1. KZ, to su neosnovani navodi izneti u zahtevu da se u konkretnom slučaju ne radi o ovom krivičnom delu, već o krivičnom delu iz člana 251. stav 1. KZ, odnosno delu nesavesno pružanje lekarske pomoći, te da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Međutim, iako branilac numerički označava da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, branilac postojanje označene povrede vidi u činjenici da, kako se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu iz člana 251. stav 1. KZ, to je za isto nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, a kojim navodima branilac faktički na osnovu sopstvene ocene dokaza iznosi sopstveni zaključak o postojanju krivičnog dela iz člana 251. stav 1. KZ za koje je nastupila zastarelost, te suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP).

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Shodno napred iznetom, Vrhovni sud je u smislu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                     Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković