Protiv ovih presuda branilac okrivljenog Ž.V., advokat N.V., blagovremeno je podnela zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP-a, člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP-a, člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a i člana 467. stav 1. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine nižestepene presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje i naredi da se novi postupak održi pred novim sudijom.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, iste nije obavestio o sednici veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je uz primenu člana 604. ZKP-a, u odnosu na prvostepenu presudu, ocenio navode u zahtevu i našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je u redovnom krivičnom postupku na štetu okrivljenog povređena odredba člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP-a time što su povređene odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, sa obrazloženjem da je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, iako je nesumnjivo u pitanju krivično delo sitna krađa iz člana 210. KZ-a, za koje delo se, u smislu člana 210. stav 3. KZ-a ako je izvršeno na štetu privatne imovine, gonjenje preduzima po privatnoj tužbi.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovani.

Ovo s`toga, jer iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u dispozitivu optužnog predloga Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu Kt broj 10479/11 od 04.09.2012. godine proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ-a za koje krivično delo je okrivljeni pravnosnažnom presudom i oglašen krivim.

Pri tome, po nalaženju ovoga suda, a nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenog, za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela okrivljenog, bez značaja je činjenica što je u prvostepenom postupku utvrđeno da je vrednost oduzetog mobilnog telefona bez poklopca iznosila 14.590,00 dinara, s`obzirom na to da je u redovnom krivičnom postupku utvrđeno da je okrivljeni išao za tim da pribavi sebi ne malu imovinsku korist jer isti u trenutku izvršenja dela nije znao kolika je vrednost predmetnog telefona, što je potvrdio i sam okrivljeni u svojoj odbrani.

Imajući u vidu činjenični opis i pravnu kvalifikaciju krivičnog dela za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim pravnosnažnom presudom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u konkretnom slučaju javni tužilac ovlašćen i tužilac za krivično gonjenje okrivljenog, jer je u pitanju krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, a ne po privatnoj tužbi, kako se to neosnovano ističe zahtevom branioca okrivljenog. S`toga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u pogledu povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP-a, (čl. 368. stav 1. tačka 5. ZKP „Službeni glasnik RS“, br. 58/04 ... 76/10) ocenjeni kao neosnovani.

Nadalje, branilac je u zahtevu kao razlog podnošenja zahteva samo formalno označio povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP-a, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, a suštinski u obrazloženju zahteva pobija prvostepenu i drugostepenu presudu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu vrednosti oduzetog mobilnog telefona i subjektivnog odnosa okrivljenog prema izvršenom delu, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da su pobijane presude donete uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a, koja se ogleda u tome što je prvostepena presuda protivrečna sama sebi i razlozima presude kao i da ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, te da je drugostepeni sud prekršio odredbu člana 467. stav 1. ZKP-a, koja ga obavezuje da ispita presudu u pogledu pravca pobijanja koji je istaknut u žalbi, kao i da je propustio da ceni navode žalbe u potpunosti, a shodno članu 460. stav 1. ZKP-a. Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da navedene povrede zakona ne predstavljaju razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a, zbog čega je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i na osnovu člana 491. stav 1. ZKP-a i člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                         Janko Lazarević, s.r.