U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Milene Rašić i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prevara u pokušaju iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Branislava Sekulovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici 2 K 215/22 od 19.09.2022. godine, ispravljena rešenjem tog suda 2 K 215/22 od 04.10.2022. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-991/22 od 31.01.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 30.05.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Branislava Sekulovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici 2 K 215/22 od 19.09.2022. godine, ispravljena rešenjem tog suda 2 K 215/22 od 04.10.2022. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-991/22 od 31.01.2023. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici 2 K 215/22 od 19.09.2022. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda 2 K 215/22 od 04.10.2022. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevara u pokušaju iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-991/22 od 31.01.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Loznici i branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Loznici 2 K 215/22 od 19.09.2022. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda 2 K 215/22 od 04.10.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Branislav Sekulović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijanu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-991/22 od 31.01.2023. godine preinači i okrivljenog AA oslobodi od optužbe ili istu ukine i predmet vrati na ponovno suđenje tom sudu, kao i da odloži izvršenje pravnosnažne presude, u smislu člana 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i istu obrazlaže navodima da krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, obzirom da ne postoji „filijala u Loznici“ kao organizacioni deo pasivnog subjekta DDOR Novi Sad, već postoji „ekspozitura u Loznici“ koja se nalazi u sastavu „Filijale u Valjevu“. Dalje se navodi da, kako ne postoji pravni entitet – „filijala u Loznici“, to ne može postojati ni jedno fizičko lice koje bi bilo radnik, odnosno lice u radnom odnosu tog entiteta. Obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac navodi da, čak i da je u izreci pobijane presude, organizacioni oblik pasivnog subjekta pravilno označen, dakle, kao „ekspozitura“, ni tada ne bi postojalo krivično delo prevara u pokušaju, iz razloga što nijedan radnik „ekspoziture u Loznici“ nema ovlašćenje da donese odluku koja bi mogla da bude osnov za isplatu obeštećenja, a kojom isplatom bi mogla da bude načinjena šteta na imovini pasivnog subjekta. Dalje se navodi da je krivično delo prevara iz člana 208. KZ u svom zakonskom opisu postavljeno tako da se radnja izvršenja sastoji u navođenju pasivnog subjekta da prouzrokuje posledicu. U situaciji kada je oštećeni pravno lice postoji neposredni – direktni pasivni subjekt koji je fizičko lice i posredni – indirektni pasivni subjekt koji je pravno lice. Između radnje navođenja koju izvršilac preduzima prema neposredom pasivnom subjektu, a koja se sastoji u dovođenju u zabludu neposredno pasivnog subjekta i nastupanja posledice, a to je ono što neposredni pasivni subjekt učini ili ne učini, pa na taj način prouzrokuje štetu imovini posrednog pasivnog subjekta, mora postojati uzročna veza. Po stavu odbrane, kada je posredni pasivni subjekt osiguravajuće društvo, tada zaposleni u takvom pravnom licu mora da bude ovlašćen za donošenje odluke o tome da li je zahtev za naknadu štete osnovan, odnosno odluke o isplati naknade štete, da bi mogao da bude neposredni pasivni subjekt. U konkretnom slučaju, ni jedan zaposleni u ekspozituri u Loznici, pasivnog subjekta, ne može imati svojstvo neposrednog pasivnog subjekta zbog toga što ni jedan zaposleni u ovoj ekspozituri nema ovlašćenje da donese odluku o tome da li je zahtev za naknadu štete osnovan, niti da na osnovu toga donese odluku o obeštećenju, te je potpuno jasno da dovođenjem u zabludu nekog fizičkog lica, koje nema mogućnost da preduzme nešto na štetu imovine potencijalnog posrednog pasivnog subjekta, ne može dovesti do izvršenja krivičnog dela prevara.

Krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini. Teži oblik ovog krivičnog dela iz stava 3. postoji onda kada je delom iz stava 1. pribavljena imovinska korist ili naneta šteta u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara, shodno odredbama Krivičnog zakonika koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 85/05 ... 107/05).

Radnja krivičnog dela prevara sastoji se u navođenju pasivnog subjekta da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine. Namera je nužni subjektivni element ovog krivičnog dela i to namera da se dovođenjem ili održavanjem u zabludi pasivnog subjekta, sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist.

Iz izreke pobijane prvostepene presude, proizlazi da je okrivljeni u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci presude, u uračunljivom stanju i u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist pokušao da lažnim prikazivanjem činjenica dovede u zabludu radnika DDOR „Novi Sad“ ADO Novi Sad, Filijala u Loznici i time ga navede da mu na štetu ovog osiguravajućeg društva isplati iznos od 946.426,00 dinara, na ime štete po kasko osiguranju, na taj način što je lažno prikazao da se dana 13.03.2009. godine dogodila saobraćajna nezgoda, u kojoj je oštećeno putničko motorno vozilo, zatim je popunio i priložio dokumentaciju sa potvrdom o prijavi štete za pomenuto vozilo od 946.426,00 dinara, koju potvrdu je potpisalo treće lice na čije ime je bilo registrovano navedeno vozilo, a koju navodnu štetu je imao nameru da naplati od osiguravajućeg društva, iako je znao da pomenuto vozilo dana 13.03.2009. godine nije imalo saobraćajnu nezgodu, već neko sasvim drugo vozilo sličnih karakteristika, pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

U konkretnom slučaju, u izreci označene presude, navedeni su svi subjektivni i objektivni elemenati krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. KZ. Naime, iz izreke presude proizilazi da je oštećeno pravno lice, odnosno pasivni subjekt, u konkretnom slučaju DDOR „Novi Sad“ ADO Novi Sad, a činjenica da je umesto „ekspoziture u Loznici“ označena „filijala u Loznici“, nije od uticaja na postojanje ovog krivičnog dela, pošto iste predstavljaju organizacione jedinice pravnog lica – pasivnog subjekta - DDOR „Novi Sad“ ADO Novi Sad, zbog čega, u konkretnom slučaju, može biti oštećeno samo pravno lice i to DDOR „Novi Sad“ ADO Novi Sad, a ne njegove organizacione jedinice.

Pored iznetog, po stavu Vrhovnog suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na nepostojanje uzročno-posledične veze između radnje koju je preduzeo okrivljeni – dovođenje u zabludu radnika DDOR „Novi Sad“, i posledice ovog krivičnog dela. Naime, posledica krivičnog dela se sastoji u činjenju ili nečinjenju pasivnog subjekta na štetu svoje ili tuđe imovine. Pasivni subjekt je lice koje se dovodi u zabludu, ali mora se imati u vidu i činjenica da je, u konkretnom slučaju, lice kojem je okrivljeni pokušao da lažnim prikazivanjem činjenica dovede u zabludu, odnosno kojem je lažno prikazao da se dana 13.03.2009. godine dogodila saobraćajna nezgoda, u kojoj je oštećeno putničko motorno vozilo, a zatim mu je i priložio dokumentaciju sa potvrdom o prijavi štete za pomenuto vozilo od 946.426,00 dinara, a koju navodnu štetu je imao nameru da naplati od osiguravajućeg društva, iako je znao da pomenuto vozilo dana 13.03.2009. godine nije imalo saobraćajnu nezgodu, već neko sasvim drugo vozilo sličnih karakteristika, je lice koje je zaposleno u pravnom licu-oštećenom. Dostavljanjem dokumentacije zaposlenom radniku oštećenog, isti je bio aktiviran na određenu vrstu činjenja, odnosno prosleđivanja dalje navedene dokumentacije, na osnovu koje bi mogla da se donese odluka da pravno lice – pasivni subjekt DDOR „Novi Sad“ ADO Novi Sad izvrši isplatu određene svote novca, na štetu svoje imovine.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, a koje povrede su zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP. Međutim, po stavu Vrhovnog suda, branilac se samo formalno poziva na napred oznečene povrede Krivičnog zakonika, dok u suštini polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda vezanim za postojanje ovlašćenja radnika zaposlenog u DDOR „Novi Sad“ ADO Novi Sad, i na svojim činjeničnim zaključcima drugačijim od onih utvrđenih pobijanim presudama iznosi sopstveni stav da su učinjene povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, jer je radnje okrivljenog bilo neophodno kvalifikovati kao „nepodoban pokušaj“ i, shodno tome oglasiti krivim i osloboditi od kazne, u smislu člana 31. KZ. Iz svih iznetih razloga, na osnovu člana 491. stav. 1 i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić