Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, pozivajući se na član 482. ZKP-a, branilac okrivljene J.S., advokat S.B., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9. u vezi člana 420. i člana 485. stav 4. ZKP-a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev usvoji, te da ukine u celini presudu Apelacionog suda u Novom Sadu i predmet vrati na ponovnu odluku tom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja zahteva za zaštitu zakonitosti podnetog od strane branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, nalazeći da nije neophodno njihovo prisustvo na sednici veća i da nije od značaja za donošenje presude, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljene uz primenu člana 604. stav 1. ZKP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14) u odnosu na prvostepenu presudu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene nije osnovan.

Zahtevom branioca okrivljene J.S. se ukazuje da su apelacioni sud i prvostepeni sud prekoračili optužbu time što su: „za razliku od optužnice gde se navodi ko je vozio automobil i kod koga su J.S. i M.F. uzeli ovu novčanicu, prvostepeni sud menja ove činjenice te utvrđuje da je optuženi T.S. dovezao svo troje u R., a zatim optuženoj J.S. predao jednu falsifikovanu novčanicu ...“, te da je optužnicom OJT T.S. stavljeno na teret da je pribavio tri lažne novčanice od po 100 evra, koje su bile namenjene stavljanju u opticaj i koje su od njega oduzete, a koje činjenice i okolnosti prvostepeni sud izostavlja iz izreke presude, kao i to da je optužnicom okrivljenoj J.S. i M.F. stavljeno na teret da su predali vlasniku hamburgerije lažnu navedenu novčanicu da im razmeni u dinare, dok je u izreci presude navedeno da su naručili hranu i istu platili lažnom novčanicom, čime je po stavu odbrane učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP-a (ranije propisana u članu 368. stav 1. tačka 8. ZKP, „Službeni glasnik RS“, br. 58/04 ... 76/10).

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu ocenjuje kao neosnovane, s`obzirom na to da je okrivljena J.S., između ostalih okrivljenih, nakon izvođenja dokaza na glavnom pretresu oglašena krivom za, suštinski identičan događaj, pri čemu je okrivljeni T.S. oglašen krivim za manju količinu protivpravnih radnji od radnji opisanih u optužnici javnog tužioca (manji broj falsifikovanih novčanica). Navedenim postupanjem na koje je sud ovlašćen, činjenični opis je prilagođen činjeničnom stanju utvrđenom u dokaznom postupku na glavnom pretresu, izostavljenih iz činjeničnog opisa irelevantnih okolnosti događaja, a bez dodavanja novih činjenica, tako da sud u redovnom krivičnom postupku nije učinio povredu iz odredbe člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP-a, odnosno člana 368. stav 1. tačka 8. ranije važećeg ZKP, odnosno nije prekoračio optužbu, kako se to neosnovano navodi u zahtevu branioca okrivljene J.S.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                        Dragiša Đorđević, s.r.