Против наведених правноснажних пресуда, позивајући се на члан 482. ЗКП-а, бранилац окривљене Ј.С., адвокат С.Б., поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 9. у вези члана 420. и члана 485. став 4. ЗКП-а, с`предлогом да Врховни касациони суд поднети захтев усвоји, те да укине у целини пресуду Апелационог суда у Новом Саду и предмет врати на поновну одлуку том суду.

Врховни касациони суд је, у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а, након достављања захтева за заштиту законитости поднетог од стране браниоца окривљене Републичком јавном тужиоцу, одржао седницу већа у смислу члана 490. ЗКП-а, о којој није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, налазећи да није неопходно њихово присуство на седници већа и да није од значаја за доношење пресуде, на којој седници је размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев поднет, те је по оцени навода и предлога у захтеву браниоца окривљене уз примену члана 604. став 1. ЗКП („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14) у односу на првостепену пресуду, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене није основан.

Захтевом браниоца окривљене Ј.С. се указује да су апелациони суд и првостепени суд прекорачили оптужбу тиме што су: „за разлику од оптужнице где се наводи ко је возио аутомобил и код кога су Ј.С. и М.Ф. узели ову новчаницу, првостепени суд мења ове чињенице те утврђује да је оптужени Т.С. довезао сво троје у Р., а затим оптуженој Ј.С. предао једну фалсификовану новчаницу ...“, те да је оптужницом ОЈТ Т.С. стављено на терет да је прибавио три лажне новчанице од по 100 евра, које су биле намењене стављању у оптицај и које су од њега одузете, а које чињенице и околности првостепени суд изоставља из изреке пресуде, као и то да је оптужницом окривљеној Ј.С. и М.Ф. стављено на терет да су предали власнику хамбургерије лажну наведену новчаницу да им размени у динаре, док је у изреци пресуде наведено да су наручили храну и исту платили лажном новчаницом, чиме је по ставу одбране учињена повреда закона из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП-а (раније прописана у члану 368. став 1. тачка 8. ЗКП, „Службени гласник РС“, бр. 58/04 ... 76/10).

Међутим, Врховни касациони суд ове наводе у захтеву оцењује као неосноване, с`обзиром на то да је окривљена Ј.С., између осталих окривљених, након извођења доказа на главном претресу оглашена кривом за, суштински идентичан догађај, при чему је окривљени Т.С. оглашен кривим за мању количину противправних радњи од радњи описаних у оптужници јавног тужиоца (мањи број фалсификованих новчаница). Наведеним поступањем на које је суд овлашћен, чињенични опис је прилагођен чињеничном стању утврђеном у доказном поступку на главном претресу, изостављених из чињеничног описа ирелевантних околности догађаја, а без додавања нових чињеница, тако да суд у редовном кривичном поступку није учинио повреду из одредбе члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП-а, односно члана 368. став 1. тачка 8. раније важећег ЗКП, односно није прекорачио оптужбу, како се то неосновано наводи у захтеву браниоца окривљене Ј.С.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и члана 491. став 1. ЗКП-а, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                   Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                                                        Драгиша Ђорђевић, с.р.