Branilac okr. S.S., advokat S.M., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede odredaba ZKP (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) učinjenih pravnosnažnom odlukom i u postupku koji je prethodio njenom donošenju, i to povreda zakona iz člana 439. tačka 3. i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, jer je sud odlukom o troškovima povredio zakon, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači prvostepenu i drugostepenu presudu, tako što će okrivljenog osloboditi i obavezati privatnog tužioca da snosi troškove postupka ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okr. S.S. smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.S., advokata S.M., je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi sa članom 264. stav 3. ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen, odnosno nema propisan sadržaj.

Neosnovano branilac okr. S.S. zahtevom za zaštitu zakonitosti pobija pravnosnažnu presudu u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, zbog povrede zakonskih odredaba u smislu člana 441. stav 4. ZKP i s tim u vezi, ističe da su protivno odredbi člana 263. ZKP punomoćniku privatnog tužioca dosuđeni svi traženi troškovi i time ugrožena egzistencija okrivljenog, između ostalog, da okrivljeni snosi i troškove glavnog pretresa od 10.06.2013. godine, 03.07.2013. godine, 02.10.2013. godine i 21.10.2013. godine za čije odlaganje ne snosi krivicu, jer su odloženi zbog nedolaska veštaka i proteka vremena, kao i da je u predmetnom postupku bilo moguće odrediti koliki deo troškova snosi svaki od okrivljenih, kako nalažu odredbe ZKP, a da to sud nije učinio.

Prvostepeni sud je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilnom primenom odredaba člana 264. stav 1. i 3. ZKP, okrivljene S.S. i I.NJ., koji su oglašeni krivim za krivično delo koje je predmet optužbe, obavezao da solidarno snose troškove krivičnog postupka koji se odnose na nagradu veštaku, kao i nagradu i nužne izdatke punomoćnika privatnog tužioca (član 261. stav 2. tačka 7. ZKP), prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Kako je sud, odredbom člana 264. stav 3. ZKP, ovlašćen da ceni da li jeste ili nije moguće, u slučaju kada je više okrivljenih oglašeno krivim, odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od njih i da, ako to nije moguće (a tvrdeći suprotno branilac okrivljenog ne kaže zašto i kako je to bilo moguće), odredi da svi okrivljeni solidarno snose troškove, to odlukom suda u konkretnom slučaju o solidarnoj obavezi okrivljenih da snose navedene troškove krivičnog postupka, nije povređen zakon u smislu odredbe člana 441. stav 4. ZKP. Obaveza okrivljenog naknade troškova koji se odnose na nagradu i nužne izdatke punomoćnika privatnog tužioca, nije osnov za oslobođenje okrivljenog od dužnosti naknade istih zbog mogućnosti ugrožavanja njegove egzistencije (član 264. stav 4. ZKP), pa su bez uticaja navodi zahteva da je dosuđenjem ovih troškova ugrožena egzistencija okrivljenog. Razlozi odlaganja glavnog pretresa u dane označene u zahtevu za zaštitu zakonitosti, prema samim navodima zahteva, ne mogu se pripisati krivici punomoćnika privatnog tužioca, pa se bez osnova u zahtevu branioca okrivljenog, pozivanjem na odredbu člana 263. ZKP, ističe nepravilnost odluke suda da privatnom tužiocu dosudi sve tražene troškove.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da drugostepeni sud u svojoj odluci nije dao razloge zbog čega je žalba branioca odbijena u delu koji se odnosi na troškove krivičnog postupka, a ovim navodima zahteva ukazuje na nedostatke presude koji su predviđeni kao bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, ali iz navoda u obrazloženju zahteva, koji se tiču odluke o krivičnoj sankciji, proizilazi da se zahtevom i ne ukazuje na označenu povredu zakona, već osporava pravilnost odluke suda o izboru krivične sankcije i izrečena sankcija kvalifikuje kao prestroga, a u smislu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, se ukazuje na olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog i težinu dela („lako“ krivično delo) zbog kojih se okrivljenom, po stavu branioca, mogla izreći blaža sankcija.

Nadalje, pozivajući se na povredu odredbe člana 16. ZKP, branilac okrivljenog ističe da su pobijane presude donete bez dokaza, odnosno da svi izvedeni dokazi potvrđuju navode odbrane okrivljenog, pa da nije dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje se tereti i osporava ocena suda o verodostojnosti iskaza privatnog tužioca na kojem se zasniva presuda, ukazivanjem na konfuznost, nejasnost i protivrečnost u izvedenim dokazima (medicinsko veštačenje, svedoci), čime branilac u suštini osporava ocenu suda izvedenih dokaza i pravilnost, tom ocenom, utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi.

Međutim, napred izloženi razlozi-bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, povreda odredbe člana 441. stav 1. ZKP, kao i pogrešno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, prema odredbama člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, pa je zahtev branioca okr. S.S. u navedenom delu nedozvoljen.

Takođe, branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona u smislu člana 441. stav 3. ZKP, ali ovu povredu ne obrazlaže u smislu opredeljenja zakonske odredbe koja je povređena ni objašnjenja u čemu se ta povreda određeno sastoji, pa zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, shodno odredbi člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3. u vezi sa članom 484. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen.

Zapisničar                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac, s.r.                                                                                                                                     Janko Lazarević,s.r.