Kzz 490/2024 čl. 441 stav 4 zkp

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 490/2024
18.04.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biljane Sinanović, predsednika veća, Svetlane Tomić Jokić, Dubravke Damjanović, Miroljuba Tomića i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Mašom Denić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenih AA i BB, zbog krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. stav 1. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slavice Ćirović, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Mionici K 23/19 od 26.01.2024. godine i Kv 11/24 od 26.02.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 18.04.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slavice Ćirović, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Mionici K 23/19 od 26.01.2024. godine i Kv 11/24 od 26.02.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mionici K 23/19 od 07.04.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. stav 1. KZ, za koje mu je utvrđena novčana kazna u iznosu od 200.000,00 dinara i krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine, pa je okrivljenom izrečena novčana kazna u iznosu od 200.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 30 dana o pravnosnažnosti presude, a ukoliko okrivljeni ne plati u ostavljenom roku novčanu kaznu ista će biti zamenjena tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan zatvora, dok mu je za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine sa rokom proveravanja u trajanju od dve godine, dok je okrivljeni BB oglašen krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine sa rokom proveravanja u trajanju od dve godine.

Istom presudom okrivljeni su obavezani da plate troškove krivičnog postupka, s tim što je određeno da će o visini troškova biti doneto naknadno posebno rešenje, kao i da plate sudu na ime paušala iznos od po 8.000,00 dinara, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude.

Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1 112/23 od 13.09.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okr. AA i okr. BB, izjavljena protiv prvostepene presude, a presuda Osnovnog suda u Mionici K 23/19 od 07.04.2023.godine je potvrđena.

Rešenjem Osnovnog suda u Mionici K 23/19 od 26.01.2024. godine, obavezan je okrivljeni AA da oštećenom VV, na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 102.375,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja, pod pretnjom prinudnog sudskog izvršenja.

Rešenjem Osnovnog suda u Mionici Kv 11/24 od 26.02.2024. godine, odbijena je žalba branioca okrivljenog AA, na rešenje Osnovnog suda u Mionici K 23/19 od 26.01.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Slavica Ćirović, zbog povrede zakona i to odredaba člana 441. stav 4. ZKP i člana 261. i 263. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i ukine pobijane odluke, te predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog navodi da je sud pobijanim rešenjima učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP i člana 262. stav 2. ZKP, na taj način što je okrivljenog obavezao da oštećenom plati troškove krivičnog postupka nakon pravnosnažnosti prvostepene presude. Po stavu odbrane, u situaciji u kojoj sud ima opredeljen zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka oštećenog, koji je predat na samom glavnom pretresu prilikom davanja završnih reči, sud je trebalo po tom zahtevu da odluči i dosudi troškove oštećenom. S obzirom da sud nije odlučio o navedenom zahtevu, oštećeni je mogao da podnese žalbu na prvostepenu presudu, što nije učinio, pa je sud doneo naknadno nezakonito rešenje. Branilac u zahtevu ističe da nakon što je glavni pretres završen, stranke, javni tužilac, okrivljeni, pa ni oštećeni ne mogu da postavljaju nove zahteve i predloge, pa ni zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka.

Iz spisa predmeta proizilazi da je o troškovima krivičnog postupka odlučeno pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Mionici K 23/19 od 07.04.2023. godine, kojom su okrivljeni AA i BB obavezani da plate sudu na ime paušala iznos od po 8.000,00 dinara, kao i da snose troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će sud doneti posebno rešenje.

Sud je odredbom člana 262. stav 2. ZKP ovlašćen, da ukoliko nedostaju podaci o visini troškova, predsednik veća ili sudija pojedinac donese posebno rešenje o visini troškova kada se ti podaci pribave.

Iz spisa predmeta dalje proizlazi, da je punomoćnik oštećenog VV, advokat Luka Aćimović, podneo zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka, pisani podnesak – troškovnik, na ime zastupanja oštećenog na zapisniku o glavnom pretresu dana 31.03.2023. godine, dakle pre okončanja glavnog pretresa.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je odredbom stava 2. tačka 7) istog člana, između ostalog, propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njihovih punomoćnika.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP je propisano da kad sud okrivljenog oglasi krivim, izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka.

Imajući u vidu da je oštećeni VV angažovao punomoćnika - advokata Luku Aćimovića za zastupanje u ovom krivičnom postupku, to je sud, obavezao okrivljenog AA da plati sudu pored paušala i ostale troškove krivičnog postupka. Sud je naknadno posebnim rešenjem utvrdio visinu troškova krivičnog postupka koje je u krivičnom predmetu K 23/19 imao oštećeni na ime zastupanja od strane punomoćnika – advokata. Prema tome, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca, pravilno je od strane prvostepenog i drugostepenog suda obavezan okrivljeni AA na naknadu troškova krivičnog postupka primenom odredbi člana 261. stav 2. tačka 7), 262. stav 2. i člana 264. stav 1. ZKP.

Stoga su po nalaženju Vrhovnog suda neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih rešenja na štetu okrivljenog AA učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Vrhovni sud je prilikom donošenja odluke, imao u vidu i presudu ovog suda, na koju se u svom zahtevu za zaštitu zakonitosti poziva branilac okrivljenog advokat Slavica Ćirović i to u predmetu Kzz 499/18, ali je našao da u konkretnom predmetu zahtev za naknadu troškova punomoćnika oštećenog nije bio podnet do zaključenja glavnog pretresa, pa troškovi nisu ni mogli biti dosuđeni, odnosno okrivljeni nije mogao biti obavezan na plaćanje troškova postupka oštećenom nakon pravnosnažne odluke o troškovima. Imajući u vidu da se radilo o potpuno drugačijoj procesnoj situaciji u odnosu na podneti zahtev za zaštitu zakonitosti o kome se u ovom predmetu odlučivalo, ova odluka nije bila od uticaja prilikom donošenja presude u predmetu okr.AA.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković