Кзз 490/2024 чл. 441 став 4 зкп

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 490/2024
18.04.2024. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Биљане Синановић, председника већа, Светлане Томић Јокић, Дубравке Дамјановић, Мирољуба Томића и Татјане Вуковић, чланова већа, са саветником Машом Денић, као записничарем, у кривичном предмету окривљених AA и ББ, због кривичног дела учествовање у тучи из члана 123. став 1. Кривичног законика и др., одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Славице Ћировић, поднетом против правноснажних решења Основног суда у Мионици К 23/19 од 26.01.2024. године и Кв 11/24 од 26.02.2024. године, у седници већа одржаној дана 18.04.2024. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Славице Ћировић, поднет против правноснажних решења Основног суда у Мионици К 23/19 од 26.01.2024. године и Кв 11/24 од 26.02.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Мионици К 23/19 од 07.04.2023. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела учествовање у тучи из члана 123. став 1. КЗ, за које му је утврђена новчана казна у износу од 200.000,00 динара и кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138. став 2. у вези става 1. КЗ, за које му је утврђена казна затвора у трајању од једне године, па је окривљеном изречена новчана казна у износу од 200.000,00 динара, коју је дужан да плати у року од 30 дана о правноснажности пресуде, а уколико окривљени не плати у остављеном року новчану казну иста ће бити замењена тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан затвора, док му је за кривично дело угрожавање сигурности из члана 138. став 2. у вези става 1. КЗ изречена условна осуда којом му је утврђена казна затвора у трајању од једне године са роком проверавања у трајању од две године, док је окривљени ББ оглашен кривим због кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138. став 2. у вези става 1. КЗ и изречена му је условна осуда којом му је утврђена казна затвора у трајању од једне године са роком проверавања у трајању од две године.

Истом пресудом окривљени су обавезани да плате трошкове кривичног поступка, с тим што је одређено да ће о висини трошкова бити донето накнадно посебно решење, као и да плате суду на име паушала износ од по 8.000,00 динара, у року од 15 дана од правноснажности пресуде.

Пресудом Вишег суда у Ваљеву Кж1 112/23 од 13.09.2023. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окр. АА и окр. ББ, изјављена против првостепене пресуде, а пресуда Основног суда у Мионици К 23/19 од 07.04.2023.године је потврђена.

Решењем Основног суда у Мионици К 23/19 од 26.01.2024. године, обавезан је окривљени АА да оштећеном ВВ, на име трошкова кривичног поступка плати износ од 102.375,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности решења, под претњом принудног судског извршења.

Решењем Основног суда у Мионици Кв 11/24 од 26.02.2024. године, одбијена је жалба браниоца окривљеног АА, на решење Основног суда у Мионици К 23/19 од 26.01.2024. године.

Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднела је бранилац окривљеног АА, адвокат Славица Ћировић, због повреде закона и то одредаба члана 441. став 4. ЗКП и члана 261. и 263. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев као основан и укине побијане одлуке, те предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је неоснован.

У поднетом захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног наводи да је суд побијаним решењима учинио повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП и члана 262. став 2. ЗКП, на тај начин што је окривљеног обавезао да оштећеном плати трошкове кривичног поступка након правноснажности првостепене пресуде. По ставу одбране, у ситуацији у којој суд има опредељен захтев за накнаду трошкова кривичног поступка оштећеног, који је предат на самом главном претресу приликом давања завршних речи, суд је требало по том захтеву да одлучи и досуди трошкове оштећеном. С обзиром да суд није одлучио о наведеном захтеву, оштећени је могао да поднесе жалбу на првостепену пресуду, што није учинио, па је суд донео накнадно незаконито решење. Бранилац у захтеву истиче да након што је главни претрес завршен, странке, јавни тужилац, окривљени, па ни оштећени не могу да постављају нове захтеве и предлоге, па ни захтев за накнаду трошкова кривичног поступка.

Из списа предмета произилази да је о трошковима кривичног поступка одлучено правноснажном пресудом Основног суда у Мионици К 23/19 од 07.04.2023. године, којом су окривљени АА и ББ обавезани да плате суду на име паушала износ од по 8.000,00 динара, као и да сносе трошкове кривичног поступка, о чијој висини ће суд донети посебно решење.

Суд је одредбом члана 262. став 2. ЗКП овлашћен, да уколико недостају подаци о висини трошкова, председник већа или судија појединац донесе посебно решење о висини трошкова када се ти подаци прибаве.

Из списа предмета даље произлази, да је пуномоћник оштећеног ВВ, адвокат Лука Аћимовић, поднео захтев за накнаду трошкова кривичног поступка, писани поднесак – трошковник, на име заступања оштећеног на записнику о главном претресу дана 31.03.2023. године, дакле пре окончања главног претреса.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП прописано је да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, док је одредбом става 2. тачка 7) истог члана, између осталог, прописано да трошкови кривичног поступка обухватају награду и нужне издатке приватног тужиоца и оштећеног као тужиоца и њихових законских заступника, као и награду и нужне издатке њихових пуномоћника.

Одредбом члана 264. став 1. ЗКП је прописано да кад суд окривљеног огласи кривим, изрећи ће у пресуди да је дужан да накнади трошкове кривичног поступка.

Имајући у виду да је оштећени ВВ ангажовао пуномоћника - адвоката Луку Аћимовића за заступање у овом кривичном поступку, то је суд, обавезао окривљеног АА да плати суду поред паушала и остале трошкове кривичног поступка. Суд је накнадно посебним решењем утврдио висину трошкова кривичног поступка које је у кривичном предмету К 23/19 имао оштећени на име заступања од стране пуномоћника – адвоката. Према томе, супротно наводима захтева за заштиту законитости браниоца, правилно је од стране првостепеног и другостепеног суда обавезан окривљени АА на накнаду трошкова кривичног поступка применом одредби члана 261. став 2. тачка 7), 262. став 2. и члана 264. став 1. ЗКП.

Стога су по налажењу Врховног суда неосновани наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, којима се указује да је доношењем побијаних правноснажних решења на штету окривљеног АА учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Врховни суд је приликом доношења одлуке, имао у виду и пресуду овог суда, на коју се у свом захтеву за заштиту законитости позива бранилац окривљеног адвокат Славица Ћировић и то у предмету Кзз 499/18, али је нашао да у конкретном предмету захтев за накнаду трошкова пуномоћника оштећеног није био поднет до закључења главног претреса, па трошкови нису ни могли бити досуђени, односно окривљени није могао бити обавезан на плаћање трошкова поступка оштећеном након правноснажне одлуке о трошковима. Имајући у виду да се радило о потпуно другачијој процесној ситуацији у односу на поднети захтев за заштиту законитости о коме се у овом предмету одлучивало, ова одлука није била од утицаја приликом доношења пресуде у предмету окр.АА.

Из напред наведених разлога, Врховни суд је, на основу члана 491. став 1. ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић