.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 496/2016
27.04.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Maje Kovačević Tomić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog R.J., zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.J., adv. D.Đ., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K 149/15 od 15.12.2015. godine i Višeg suda u Čačku Kž 56/16 od 03.03.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 27.04.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.J., adv. D.Đ., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K 149/15 od 15.12.2015. godine i Višeg suda u Čačku Kž 56/16 od 03.03.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K 149/15 od 15.12.2015. godine, okrivljeni R.J. oglašen je krivim zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. tav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 20.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od tri meseca po pravnosnažnosti presude a ukoliko okrivljeni u ostavljenom roku ne plati novčanu kaznu ista će biti zamenjena, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne biti određen jedan dan kazne zatvora.
Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime sudskog paušala plati iznos od 3.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude kao i privatnoj tužilji na ime troškova krivičnog postupka da isplati iznos od 54.460,00 dinara sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.
Privatna tužilja D.G. je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu.
Presudom Višeg suda u Čačku Kž 56/16 od 03.03.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog R.J., adv. D.Đ. i presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1K 149/15 od 15.12.2015. godine potvrđena i okrivljeni obavezan da oštećenoj – privatnoj tužilji D.G. na ime troškova krivičnog postupka nastalih pred drugostepenim sudom plati iznos od 6.500,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog R.J., adv. D.Đ., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stava 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, i pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.J., adv. D.Đ., je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.
Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog R.J., adv. D.Đ. u podnetom zahtevu ne opredeljuje konkretno učinjenu povredu zakona, a u obrazloženju zahteva navodi da prvostepeni sud nije na jasan pouzdan i nesumnjiv način utvrdio činjenično stanje i to na osnovu iskaza privatne tužilje koja je saslušana u svojstvu svedoka, iskazu svedoka K.D., a da pri tom nije prihvatio iskaz okrivljenog, kao i svedoka D.J. i D.M. i pri tom je sud svoju odluku bazirao na slobodnom sudijskom uverenju i posrednim dokazima.
Iz navedenog proizilazi da se zahtevom ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza od strane prvostepenog i drugostepenog suda, a iz kojih razloga shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.
Ostalim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti se ukazuje i da razlozi prvostepene presude su nejasni, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koja povreda ne predstavlja u smislu člana 485. stav 4. ZPP dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog R.J., adv. D.Đ., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Mila Ristić,s.r. Nevenka Važić,s.r.
