Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 102/16 od 01.03.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Z.J., i branilaca okrivljenih D.B. i Z.J., a presuda Višeg suda u Požarevcu 5K 18/14 od 06.11.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branioci po službenoj dužnosti okrivljenog D.B., adv. D.M. i okrivljenog Z.J., adv. D.M., podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. u vezi člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlozima da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahteve, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca po službenoj dužnosti okrivljenih D.B. i Z.J., pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je, da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbom član 74. ZKP, određeno je i taksativno nabrojano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca. Odredbom člana 76. stav 1. ZKP propisano je da u tim procesnim slučajevima, ako okrivljeni ne izabere branioca ili bez njega ostane, branioca po službenoj dužnosti za dalji tok postupka, postavlja javni tužilac ili predsednik suda.

Navedenom odredbom, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, jasno je opredeljeno ne samo do kada okrivljeni mora imati branioca uopšte, nego i branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti.

U konkretnom slučaju okrivljenima branioci po službenoj dužnosti postavljeni su na osnovu odredbe člana 74. tačka 2) ZKP, kojom je propisano da okrivljeni mora imati branioca ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Imajući u vidu da je krivični postupak prema okrivljenima pravnosnažno okončan, a zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci koji su ih po službenoj dužnosti branili do pravnosnažnog okončanja postupka, koji se prema okrivljenima vodio zbog krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 4) u vezi člana 206. stav 1. i člana 33. KZ, to ovi branioci iz iznetih razloga, imajući u vidu odredbu člana 483. stav 3. ZKP ne spadaju u krug lica koja mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa su njihovi zahtevi u smislu navedenih odredbi ocenjeni kao nedozvoljeni.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                         Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                   Nevenka Važić,s.r.