Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 102/16 од 01.03.2016. године, одбијене су као неосноване жалбе окривљеног З.Ј., и бранилаца окривљених Д.Б. и З.Ј., а пресуда Вишег суда у Пожаревцу 5К 18/14 од 06.11.2015. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда браниоци по службеној дужности окривљеног Д.Б., адв. Д.М. и окривљеног З.Ј., адв. Д.М., поднели су захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 485. став 1. у вези члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлозима да Врховни касациони суд усвоји захтеве, побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета са захтевима за заштиту законитости бранилаца по службеној дужности окривљених Д.Б. и З.Ј., па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је, да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

Одредбом члан 74. ЗКП, одређено је и таксативно набројано девет процесних ситуација у којима окривљени мора имати браниоца. Одредбом члана 76. став 1. ЗКП прописано је да у тим процесним случајевима, ако окривљени не изабере браниоца или без њега остане, браниоца по службеној дужности за даљи ток поступка, поставља јавни тужилац или председник суда.

Наведеном одредбом, по налажењу Врховног касационог суда, јасно је опредељено не само до када окривљени мора имати браниоца уопште, него и браниоца који му је постављен по службеној дужности.

У конкретном случају окривљенима браниоци по службеној дужности постављени су на основу одредбе члана 74. тачка 2) ЗКП, којом је прописано да окривљени мора имати браниоца ако се поступак води због кривичног дела за које је прописана казна затвора од осам година или тежа казна – од првог саслушања, па до правноснажног окончања кривичног поступка.

Имајући у виду да је кривични поступак према окривљенима правноснажно окончан, а захтев за заштиту законитости поднели су браниоци који су их по службеној дужности бранили до правноснажног окончања поступка, који се према окривљенима водио због кривичног дела тешко убиство из члана 114. став 1. тачка 4) у вези члана 206. став 1. и члана 33. КЗ, то ови браниоци из изнетих разлога, имајући у виду одредбу члана 483. став 3. ЗКП не спадају у круг лица која могу поднети захтев за заштиту законитости, па су њихови захтеви у смислу наведених одредби оцењени као недозвољени.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                         Председник већа-судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                                   Невенка Важић,с.р.