Branilac okrivljenog AA, advokat Mile Krstić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijanu drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu ali pred izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac se u zahtevu poziva na povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP u vezi člana 84. ZKP, imajući u vidu da branilac okrivljenog ističe da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se ne može zasnivati, te u tom smislu kao nezakonit dokaz označava službenu belešku KU – 185/17 od 14.02.2017. godine.

U podnetom zahtevu, branilac navodi da je Apelacioni sud u Nišu, svojim rešenjem Kž1 626/20 od 15.09.2020. godine, kojim je usvojio žalbu branioca okrivljenog AA i ukinuo presudu Osnovnog suda u Bujanovcu K 95/18 od 09.06.2020. godine, posebno ukazao na žalbeni navod da se presuda zasniva na nezakonitom dokazu službenoj belešci KU – 185/17 od 14.02.2017. godine i da ista u smislu člana 84. ZKP ne može biti korišćena kao dokaz u krivičnom postupku. Ovaj dokaz je nakon toga rešenjem Osnovnog suda u Bujanovcu K 275/20 od 25.11.2020. godine izdvojen kao nezakonit, da bi povodom žalbe OJT Vranje, navedno rešenje o izdvajanju dokaza ukinuto rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž2 84/21 od 11.02.2021. godine. Nakon toga su donete prvostepena presuda Osnovnog suda u Bujanovcu K 275/20 od 20.04.2021. godine i drugostepena presuda, Apelacionog suda u Nišu Kž1 442/21 od 17.03.2022. godine, gde je navedeni dokaz prihvaćen kao zakonit. Branilac je istakao da je službena beleška sačinjena 2017. godine, a pismeni dokazi proistekli iz nje dve godine nakon toga - 2019. godine, pa u tom smislu navodi kao nezakonite dokaze i izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta od 27.02.2019. godine, krim.tehničku fotodokumentaciju od 14.02.2019. godine i veštačenje bioloških tragova Zavoda za sudsku medicinu od 17.03.2017.godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog po oceni Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je nadležni javni tužilac, Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju, kao organ koji rukovodi predistražnim postupkom, shodno odredbi člana 285. stav 3. ZKP naložio policiji da preduzme radnju uviđaja mesta, radi otkrivanja krivičnog dela i pronalaženja osumnjičenih, a povodom prijavljenog događaja DS PS Bujanovac od 13.02.2017. godine, te da su policijski službenici, shodno članu 286. stav 1. ZKP preduzeli navedenu radnju kako bi otkrili i obezbedili tragove krivičnog dela i predmete koji mogu poslužiti kao dokaz.

Policijski službenici su o preduzetoj radnji, u smislu člana 232. stav 5. i člana 286. stav 2. ZKP sačinili službenu belešku u koju su uneli podatke u smislu člana 233. stav 1. ZKP u pogledu organa postupka, mesta preduzimanja radnje, dana, časa, imena i prezimena prisutnih lica, kao i naznačenje krivičnog predmeta po kom se preduzima radnja.

Članom 286. stav 2. ZKP propisano je da će o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima koji su pronađeni ili oduzeti, sastaviti zapisnik ili službena beleška.

Članom 233. stav 3. ZKP propisano je da prilikom preduzimanja radnje kao što je uviđaj, uzimanje uzorka, pretresanje ili prepoznavanje, u zapisnik će se uneti i podaci koji su važni s obzirom na prirodu takve radnje ili za utvrđivanje istovetnosti pojedinih predmeta (opis, mere i veličina predmeta ili tragova, stavljanje oznake na predmetima i dr.), a ako su napravljene skice, crteži, planovi, fotografije, filmski ili drugi tehnički snimci – to će se navesti u zapisniku i priključiti zapisniku.

Prema tome, sve radnje koje su preduzimane od strane policije, a u koje spadaju uviđaj, krim.tehnička dokumentacija, veštačenje bioloških tragova, preduzete su po nalogu organa koji vodi predistražni postupak, javnog tužioca i o preduzetim radnjama je na odgovarajući način obavešten javni tužilac i sačinjen je izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta, što predstavlja uslov zakonitosti preduzetih radnji.

Službena beleška pri tome predstavlja prateći dokument, koji znači obraćanje policije javnom tužiocu i obavest o dostavljanju dokumentacije. Navedena krim.tehnička dokumentacija sa izveštajem predstavlja sastavni deo službene beleške, a ista sadrži sve neophodne podatke, i iz nje se može utvrditi vreme trajanja uviđaja, lica koja su prisustvovala uviđaju, izgled predmeta i tragova krivičnog dela koji su zatečeni na licu mesta. Prema tome iz navedenog proizilazi da je u konkretnom slučaju označena dokumentacija imala karakteristike zapisnika o uviđaju u smislu člana 133. stav 3. ZKP.

Zakonitost ovog dokaza se ne dovodi u sumnju činjenicom da je na službenoj belešci označen datum 14.02.2017. godine, dok je u izveštaju o forenzičkom pregledu lica mesta označen datum 27.02.2019. godine, jer su u izveštaju sadržani svi podaci koji proizilaze iz službene beleške, a krim.tehnička dokumentacija je sačinjena odmah nakon kritičnog događaja, dok je datum od 2019. godine, datum sačinjavanja i dostavljanja sudu navedene dokumentacije.

Imajući u vidu navedeno, pravilno su sudovi zaključili da je dokumentacija sa oznakom MUP RS PU Vranje PS Bujanovac Ku 185/17 od 14.02.2017. godine zakonit dokaz, a drugostepeni sud je dao razloge koji su jasni i prihvatljivi (strana 3 stav 1 i 2 drugostepene presude) i koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Mileta Krstića, neosnovan, u pogledu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ukazuje na povredu člana 419. ZKP, koji propisuje obavezu da se savesno oceni svaki dokaz pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima, te pored već isticanih pisanih dokaza, ističe različitost u iskazima oštećenog u istrazi i na glavnom pretresu u pogledu odlučnih činjenica, a na koje je ukazivano žalbom, kao i iskaz drugog svedoka BB suprotan iskazu oštećenog. Pored toga branilac ukazuje da tokom postupka nisu uvaženi dokazni predlozi optuženog, te ističe različite datume sa službene beleške, zapisnika o uviđaju i nalaza i mišljenja Zavoda za sudsku medicinu, odnosno nepravilnu primenu zakona u smislu člana 16. ZKP, a što je bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP. Osim toga, branilac u obrazloženju zahteva iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i izvodi sopstvene zaključke u pogledu činjenica koje su utvrđivane tokom postupka, gde se ko nalazio u momentu vršenja krivičnog dela, da li je okrivljeni mogao da izvrši krivično delo, na koji način branilac pravnosnažnu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, a koje povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, te se Vrhovni kasacioni sud u ocenu istih nije upuštao.

Iz iznetih razloga, nalazeći da u predmetnom krivičnom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Mileta Krstića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić