Бранилац окривљеног АА, адвокат Миле Крстић, поднео је захтев за заштиту законитости у смислу члана 485. став 1. тач. 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине побијану другостепену одлуку и предмет врати на поновно одлучивање другостепеном суду али пред измењеним већем.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа која је одржана без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода захтева, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је неоснован.

Бранилац се у захтеву позива на повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, док из образложења захтева произилази битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тач. 1) ЗКП у вези члана 84. ЗКП, имајући у виду да бранилац окривљеног истиче да се правноснажна пресуда заснива на доказима на којима се не може заснивати, те у том смислу као незаконит доказ означава службену белешку КУ – 185/17 од 14.02.2017. године.

У поднетом захтеву, бранилац наводи да је Апелациони суд у Нишу, својим решењем Кж1 626/20 од 15.09.2020. године, којим је усвојио жалбу браниоца окривљеног АА и укинуо пресуду Основног суда у Бујановцу К 95/18 од 09.06.2020. године, посебно указао на жалбени навод да се пресуда заснива на незаконитом доказу службеној белешци КУ – 185/17 од 14.02.2017. године и да иста у смислу члана 84. ЗКП не може бити коришћена као доказ у кривичном поступку. Овај доказ је након тога решењем Основног суда у Бујановцу К 275/20 од 25.11.2020. године издвојен као незаконит, да би поводом жалбе ОЈТ Врање, наведно решење о издвајању доказа укинуто решењем Апелационог суда у Нишу Кж2 84/21 од 11.02.2021. године. Након тога су донете првостепена пресуда Основног суда у Бујановцу К 275/20 од 20.04.2021. године и другостепена пресуда, Апелационог суда у Нишу Кж1 442/21 од 17.03.2022. године, где је наведени доказ прихваћен као законит. Бранилац је истакао да је службена белешка сачињена 2017. године, а писмени докази проистекли из ње две године након тога - 2019. године, па у том смислу наводи као незаконите доказе и извештај о форензичком прегледу лица места од 27.02.2019. године, крим.техничку фотодокументацију од 14.02.2019. године и вештачење биолошких трагова Завода за судску медицину од 17.03.2017.године.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног по оцени Врховног касационог суда су неосновани.

Из списа предмета произилази да је надлежни јавни тужилац, Основног јавног тужилаштва у Врању, као орган који руководи предистражним поступком, сходно одредби члана 285. став 3. ЗКП наложио полицији да предузме радњу увиђаја места, ради откривања кривичног дела и проналажења осумњичених, а поводом пријављеног догађаја ДС ПС Бујановац од 13.02.2017. године, те да су полицијски службеници, сходно члану 286. став 1. ЗКП предузели наведену радњу како би открили и обезбедили трагове кривичног дела и предмете који могу послужити као доказ.

Полицијски службеници су о предузетој радњи, у смислу члана 232. став 5. и члана 286. став 2. ЗКП сачинили службену белешку у коју су унели податке у смислу члана 233. став 1. ЗКП у погледу органа поступка, места предузимања радње, дана, часа, имена и презимена присутних лица, као и назначење кривичног предмета по ком се предузима радња.

Чланом 286. став 2. ЗКП прописано је да ће о чињеницама и околностима које су утврђене приликом предузимања појединих радњи, а могу бити од интереса за кривични поступак, као и о предметима који су пронађени или одузети, саставити записник или службена белешка.

Чланом 233. став 3. ЗКП прописано је да приликом предузимања радње као што је увиђај, узимање узорка, претресање или препознавање, у записник ће се унети и подаци који су важни с обзиром на природу такве радње или за утврђивање истоветности појединих предмета (опис, мере и величина предмета или трагова, стављање ознаке на предметима и др.), а ако су направљене скице, цртежи, планови, фотографије, филмски или други технички снимци – то ће се навести у записнику и прикључити записнику.

Према томе, све радње које су предузимане од стране полиције, а у које спадају увиђај, крим.техничка документација, вештачење биолошких трагова, предузете су по налогу органа који води предистражни поступак, јавног тужиоца и о предузетим радњама је на одговарајући начин обавештен јавни тужилац и сачињен је извештај о форензичком прегледу лица места, што представља услов законитости предузетих радњи.

Службена белешка при томе представља пратећи документ, који значи обраћање полиције јавном тужиоцу и обавест о достављању документације. Наведена крим.техничка документација са извештајем представља саставни део службене белешке, а иста садржи све неопходне податке, и из ње се може утврдити време трајања увиђаја, лица која су присуствовала увиђају, изглед предмета и трагова кривичног дела који су затечени на лицу места. Према томе из наведеног произилази да је у конкретном случају означена документација имала карактеристике записника о увиђају у смислу члана 133. став 3. ЗКП.

Законитост овог доказа се не доводи у сумњу чињеницом да је на службеној белешци означен датум 14.02.2017. године, док је у извештају о форензичком прегледу лица места означен датум 27.02.2019. године, јер су у извештају садржани сви подаци који произилазе из службене белешке, а крим.техничка документација је сачињена одмах након критичног догађаја, док је датум од 2019. године, датум сачињавања и достављања суду наведене документације.

Имајући у виду наведено, правилно су судови закључили да је документација са ознаком МУП РС ПУ Врање ПС Бујановац Ку 185/17 од 14.02.2017. године законит доказ, а другостепени суд је дао разлоге који су јасни и прихватљиви (страна 3 став 1 и 2 другостепене пресуде) и које разлоге Врховни касациони суд у свему прихвата и, у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује, налазећи да је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Милета Крстића, неоснован, у погледу битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тач. 1) ЗКП.

Поред тога, бранилац окривљеног у образложењу захтева указује на повреду члана 419. ЗКП, који прописује обавезу да се савесно оцени сваки доказ појединачно и у вези са осталим доказима, те поред већ истицаних писаних доказа, истиче различитост у исказима оштећеног у истрази и на главном претресу у погледу одлучних чињеница, а на које је указивано жалбом, као и исказ другог сведока ББ супротан исказу оштећеног. Поред тога бранилац указује да током поступка нису уважени доказни предлози оптуженог, те истиче различите датуме са службене белешке, записника о увиђају и налаза и мишљења Завода за судску медицину, односно неправилну примену закона у смислу члана 16. ЗКП, а што је било од одлучног утицаја на доношење законите и правилне пресуде, чиме указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП. Осим тога, бранилац у образложењу захтева износи сопствену оцену изведених доказа и изводи сопствене закључке у погледу чињеница које су утврђиване током поступка, где се ко налазио у моменту вршења кривичног дела, да ли је окривљени могао да изврши кривично дело, на који начин бранилац правноснажну пресуду побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, односно повреде закона из члана 440. ЗКП, а које повреде не представљају законске разлоге због којих је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу, те се Врховни касациони суд у оцену истих није упуштао.

Из изнетих разлога, налазећи да у предметном кривичном поступку није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тач. 1) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Милета Крстића, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 491. став 1. и 2. ЗКП, захтев за заштиту законитости одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа-судија

Маша Денић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Биљана Синановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић