Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog AA - advokat Svetlana Tekić, bez preciziranja zakonskog razloga za podnošenje zahteva ali iz obrazloženja podnetog zahteva proizilazi da ga podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenog AA – advokat Dragan Bradić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani.

Branilac okrivljenog advokat Svetlana Tekić u podnetom zahtevu ne precizira zakonski razlog za podnošenje zahteva iz člana 485. stav 4. ZKP, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Ovo sa razloga što navodi da u radnjama okrivljenog ne postoje elementi bića krivičnog dela prevare, niti bilo kog drugog krivičnog dela.

U podnetom zahtevu branioca okrivljenog advokata Dragana Bradića kao razlog podnošenja ističe se povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da se suštinski podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Po stavu branioca krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo jer činjenični opis dela iz izreke pravnosnažne presude ne sadrži sve elemente krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ, pri čemu napominje da kod krivičnog dela prevara u pogledu svojstva izvršioca dela to može biti samo fizičko lice, dok je u konkretnom slučaju okrivljeni kao izvršilac postupao u ime i za račun svog preduzeća, kao odgovorno lice u pravnom licu, njegov zakonski zastupnik.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 208. stav 1. KZ, propisano je da krivično delo prevara vrši onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini.

Po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude i to da je okrivljeni AA „...sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan da svojom radnjom čini delo i da je njegovo delo zabranjeno, a hteo je izvršenje istog, u svojstvu odgovornog lica, direktora privrednog društva...u nameri da drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, doveo drugog lažnim prikazivanjem i prikrivanjem činjenica u zabludu, održavao u zabludi i time ga naveo da nešto učini na štetu tuđe imovine...na koji način je privrednom društvu „BB“ doo ... pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 45.000,00 dinara i istovremeno naneo štetu poljoprivrednom gazdinstvu vlasništvo oštećene VV“ na način, u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ, za koje je pravnosnažno oglašen krivim.

Takođe su kao neosnovani ocenjeni navodi branioca okrivljenog advokata Dragana Bradića u delu u kome navodi da izvršilac krivičnog dela prevara može biti samo fizičko lice, dok je u konkretnom slučaju okrivljeni kao izvršilac postupao u svojstvu odgovornog lica, imajući u vidu da kod krivičnog dela prevare nije izričito definisano svojstvo onoga ko vrši krivično delo, već izvršilac može biti bilo koje lice pa tako i fizičko lice, kao i odgovorno lice u pravnom licu - u konkretnom slučaju okrivljeni kao direktor privrednog društva.

Stoga se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog kojima se ukazuje da je pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim odlukama i ocena dokaza data od strane suda navođenjem da je dokaz da se u konkretnom slučaju radi o obligaciono- pravnom odnosu taj što je okrivljeni uplatio dugovani iznos i time isplatio dug, zatim iznosi i sopstveni činjenični zaključak da kod okrivljenog nema prevarne namere, a što nije dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovih branilaca. Stoga se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA - advokata Svetlane Tekić i Dragana Bradića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, navedene zahteve branilaca okrivljenog odbio kao neosnovane.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić