Против наведених правноснажних пресуда захтеве за заштиту законитости су поднели:

- бранилац окривљеног АА - адвокат Светлана Текић, без прецизирања законског разлога за подношење захтева али из образложења поднетог захтева произилази да га подноси због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе или их укине и предмет врати на поновно одлучивање;

- бранилац окривљеног АА – адвокат Драган Брадић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе или их укине и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерке захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљених, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих су захтеви за заштиту законитости поднети, па је, по оцени навода изнетих у захтевима, нашао:

Захтеви за заштиту законитости су неосновани.

Бранилац окривљеног адвокат Светлана Текић у поднетом захтеву не прецизира законски разлог за подношење захтева из члана 485. став 4. ЗКП, али из образложења захтева произилази да га подноси због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП. Ово са разлога што наводи да у радњама окривљеног не постоје елементи бића кривичног дела преваре, нити било ког другог кривичног дела.

У поднетом захтеву браниоца окривљеног адвоката Драгана Брадића као разлог подношења истиче се повреда кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, али из образложења захтева произилази да се суштински подноси због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП. По ставу браниоца кривично дело за које је окривљени оглашен кривим није кривично дело јер чињенични опис дела из изреке правноснажне пресуде не садржи све елементе кривичног дела превара из члана 208. став 1. КЗ, при чему напомиње да код кривичног дела превара у погледу својства извршиоца дела то може бити само физичко лице, док је у конкретном случају окривљени као извршилац поступао у име и за рачун свог предузећа, као одговорно лице у правном лицу, његов законски заступник.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости бранилаца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани.

Одредбом члана 208. став 1. КЗ, прописано је да кривично дело превара врши онај ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, доведе кога лажним приказивањем или прикривањем чињеница у заблуду или га одржава у заблуди и тиме га наведе да овај на штету своје или туђе имовине нешто учини или не учини.

По налажењу овога суда, из чињеничног описа кривичног дела утврђеног у изреци правноснажне пресуде и то да је окривљени АА „...способан да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, свестан да својом радњом чини дело и да је његово дело забрањено, а хтео је извршење истог, у својству одговорног лица, директора привредног друштва...у намери да другом прибави противправну имовинску корист, довео другог лажним приказивањем и прикривањем чињеница у заблуду, одржавао у заблуди и тиме га навео да нешто учини на штету туђе имовине...на који начин је привредном друштву „ББ“ доо ... прибавио противправну имовинску корист у износу од 45.000,00 динара и истовремено нанео штету пољопривредном газдинству власништво оштећене ВВ“ на начин, у време и на месту ближе описаном у изреци пресуде, јасно и недвосмислено произилази да се у описаним радњама окривљеног стичу сва битна законска субјективна и објективна обележја кривичног дела превара из члана 208. став 1. КЗ, за које је правноснажно оглашен кривим.

Такође су као неосновани оцењени наводи браниоца окривљеног адвоката Драгана Брадића у делу у коме наводи да извршилац кривичног дела превара може бити само физичко лице, док је у конкретном случају окривљени као извршилац поступао у својству одговорног лица, имајући у виду да код кривичног дела преваре није изричито дефинисано својство онога ко врши кривично дело, већ извршилац може бити било које лице па тако и физичко лице, као и одговорно лице у правном лицу - у конкретном случају окривљени као директор привредног друштва.

Стога се, по налажењу Врховног касационог суда, као неосновани оцењују наводи захтева за заштиту законитости бранилаца окривљеног којима се указује да је правноснажним пресудама на штету окривљеног учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

У осталом делу захтева за заштиту законитости бранилаца окривљеног се оспорава чињенично стање утврђено у правноснажним одлукама и оцена доказа дата од стране суда навођењем да је доказ да се у конкретном случају ради о облигационо- правном односу тај што је окривљени уплатио дуговани износ и тиме исплатио дуг, затим износи и сопствени чињенични закључак да код окривљеног нема преварне намере, а што није дозвољени разлог за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног, односно његових бранилаца. Стога се Врховни касациони суд у оцену ових навода захтева није упуштао.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевима за заштиту законитости бранилаца окривљеног АА - адвоката Светлане Текић и Драгана Брадића, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, наведене захтеве бранилаца окривљеног одбио као неосноване.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић