Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Slobodan Antonić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je nižestepenim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo.

S tim u vezi, u zahtevu se navodi da je prema izreci pravnosnažne presude okrivljeni izvršio krivično delo navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ, tako što je svojom izjavom da je u saobraćajnoj nezgodi učestvovao kao vozač, doveo u zabludu ovlašćeno službeno lice PU Šabac da sačini i overi zapisnik o uviđaju ove nezgode, iako do saobraćajne nezgode nije došlo na način i u vreme kako je to okrivljeni predstavio, pa kako uviđaj predstavlja dokaznu radnju o kojoj se sačinjava zapisnik neposrednim opažanjem mesta i stvari, to prema stavu branioca delo za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, nije krivično delo.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 358. stav 1. KZ, propisano je da ko dovođenjem u zabludu navede nadležni organ da u javnoj ispravi, zapisniku ili knjizi, overi štogod neistinito, što može da služi kao dokaz u pravnom saobraćaju, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni AA je kritičnom prilikom, u uračunljivom stanju, svestan zabranjenosti svog dela, doveo u zabludu ovlašćeno službeno lice PU u Šapcu – saobraćajnog policajca, da načini i overi zapisnik o uviđaju saobraćajne nezgode koji služi kao dokaz u pravnom saobraćaju, tako što je dao izjavu da je 10.04.2015. godine oko 15,00 časova došlo do saobraćajne nezgode u kojoj je on učestvovao kao vozač PMV „...“, što ne odgovara istini, jer do saobraćajne nezgode nije došlo na način i u vreme kako je to predstavio okrivljeni, a na osnovu koje izjave okrivljenog je policijski službenik sačinio zapisnik o uviđaju na osnovu kog je podneta krivična prijava protiv okrivljenog, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje.

Kako su u činjeničnom opisu radnje izvršenja okrivljenog, datog u izreci pravnosnažne presude, naznačene sve činjenice i okolnosti koje čine zakonsko obeležje krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ, zbog kog je okrivljeni i oglašen krivim pravnosnažnom presudom, jer je jasno navedeno da je okrivljeni kritičnom prilikom doveo u zabludu ovlašćeno službeno lice da sačini zapisnik o uviđaju saobraćajne nezgode, koji služi kao dokaz u pravnom saobraćaju, iako do saobraćajne nezgode nije došlo na način i u vreme kako je to okrivljeni predstavio, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, po pitanju da li je delo za koje je okrivljeni gonjen i oglašen krivim krivično delo.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o zapisniku o uviđaju saobraćajne nezgode koji se sačinjava na osnovu odredaba članova 170. i 171. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a ne o zapisniku o uviđaju u smislu odredbe člana 133. ZKP, u smislu dokazne radnje kojom organ postupka neposredno opaža činjenice radi njihovog utvrđivanja ili razjašnjenja u postupku, to su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – da okrivljeni, dajući izjavu postupajućem policijskom službeniku da je došlo do saobraćajne nezgode, nije mogao učiniti predmetno krivično delo jer se zapisnik o uviđaju sačinjava na osnovu neposrednog opažanja, ocenjeni neosnovanim.

Neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari, obzirom da je u vezi sa predmetnom saobraćajnom nezgodom protiv okrivljenog AA podneta krivična prijava zbog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja, a po kojoj krivičnoj prijavi je vođen krivični postupak pred Osnovnim sudom u Šapcu, K br.740/15, koji je okončan odbačajem krivične prijave primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja, odnosno oportuniteta.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP, propisano je da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Dakle, da bi se radilo o presuđenoj stvari, neophodno je da postoji odluka suda kojom je isto lice pravnosnažno oslobođeno ili osuđeno ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, u odnosu na isto krivično delo.

I odredbom člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije, propisano je da niko ne može da bude gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je, kako to proizlazi i iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ali i iz spisa predmeta, rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Šapcu Kt br.740/15 od 18.04.2016. godine, odbačena krivična prijava PU Šabac Ku br.288/15 od 11.04.2015. godine protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, dakle ne zbog istog krivičnog dela zbog kog je pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim, to se u konkretnom slučaju ne može govoriti o pravnosnažno presuđenoj stvari, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti je i u delu u kojem se ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ocenjen neosnovanim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar - savetnik                                                                                                   Predsednik veća - sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                 Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić