Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА – адвокат Слободан Антонић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП и због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе или да побијане пресуде укине и предмет врати на поновни поступак и одлучивање првостепеном суду.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу одредбе члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета, са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, и након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Неосновано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног указује да је нижестепеним пресудама учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП по питању да ли је дело за које се окривљени гони кривично дело.

С тим у вези, у захтеву се наводи да је према изреци правноснажне пресуде окривљени извршио кривично дело навођење на оверавање неистинитог садржаја из члана 358. став 1. КЗ, тако што је својом изјавом да је у саобраћајној незгоди учествовао као возач, довео у заблуду овлашћено службено лице ПУ Шабац да сачини и овери записник о увиђају ове незгоде, иако до саобраћајне незгоде није дошло на начин и у време како је то окривљени представио, па како увиђај представља доказну радњу о којој се сачињава записник непосредним опажањем места и ствари, то према ставу браниоца дело за које је окривљени АА оглашен кривим, није кривично дело.

Изложене наводе захтева за заштиту законитости, Врховни касациони суд оцењује неоснованим, из следећих разлога:

Одредбом члана 358. став 1. КЗ, прописано је да ко довођењем у заблуду наведе надлежни орган да у јавној исправи, записнику или књизи, овери штогод неистинито, што може да служи као доказ у правном саобраћају, казниће се затвором од три месеца до пет година.

Према изреци правноснажне пресуде, окривљени АА је критичном приликом, у урачунљивом стању, свестан забрањености свог дела, довео у заблуду овлашћено службено лице ПУ у Шапцу – саобраћајног полицајца, да начини и овери записник о увиђају саобраћајне незгоде који служи као доказ у правном саобраћају, тако што је дао изјаву да је 10.04.2015. године око 15,00 часова дошло до саобраћајне незгоде у којој је он учествовао као возач ПМВ „...“, што не одговара истини, јер до саобраћајне незгоде није дошло на начин и у време како је то представио окривљени, а на основу које изјаве окривљеног је полицијски службеник сачинио записник о увиђају на основу ког је поднета кривична пријава против окривљеног, при чему је био свестан свог дела и хтео његово извршење.

Како су у чињеничном опису радње извршења окривљеног, датог у изреци правноснажне пресуде, назначене све чињенице и околности које чине законско обележје кривичног дела навођење на оверавање неистинитог садржаја из члана 358. став 1. КЗ, због ког је окривљени и оглашен кривим правноснажном пресудом, јер је јасно наведено да је окривљени критичном приликом довео у заблуду овлашћено службено лице да сачини записник о увиђају саобраћајне незгоде, који служи као доказ у правном саобраћају, иако до саобраћајне незгоде није дошло на начин и у време како је то окривљени представио, то су неосновани наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног којима се указује да је правноснажном пресудом учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, по питању да ли је дело за које је окривљени гоњен и оглашен кривим кривично дело.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о записнику о увиђају саобраћајне незгоде који се сачињава на основу одредаба чланова 170. и 171. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, а не о записнику о увиђају у смислу одредбе члана 133. ЗКП, у смислу доказне радње којом орган поступка непосредно опажа чињенице ради њиховог утврђивања или разјашњења у поступку, то су и наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног – да окривљени, дајући изјаву поступајућем полицијском службенику да је дошло до саобраћајне незгоде, није могао учинити предметно кривично дело јер се записник о увиђају сачињава на основу непосредног опажања, оцењени неоснованим.

Неосновани су и наводи захтева за заштиту законитости којима се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП.

С тим у вези, у захтеву се истиче да се у конкретном случају ради о пресуђеној ствари, обзиром да је у вези са предметном саобраћајном незгодом против окривљеног АА поднета кривична пријава због кривичног дела угрожавање јавног саобраћаја, а по којој кривичној пријави је вођен кривични поступак пред Основним судом у Шапцу, К бр.740/15, који је окончан одбачајем кривичне пријаве применом института одлагања кривичног гоњења, односно опортунитета.

Одредбом члана 4. став 1. ЗКП, прописано је да нико не може бити гоњен за кривично дело за које је одлуком суда правноснажно ослобођен или осуђен или за које је оптужба правноснажно одбијена, или је поступак правноснажно обустављен.

Дакле, да би се радило о пресуђеној ствари, неопходно је да постоји одлука суда којом је исто лице правноснажно ослобођено или осуђено или за које је оптужба правноснажно одбијена или поступак правноснажно обустављен, у односу на исто кривично дело.

И одредбом члана 34. став 4. Устава Републике Србије, прописано је да нико не може да буде гоњен и кажњен за кривично дело за које је правноснажном пресудом ослобођен или осуђен, или за које је оптужба правноснажно одбијена или поступак правноснажно обустављен.

Имајући у виду наведено, те чињеницу да је, како то произлази и из захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, али и из списа предмета, решењем Основног јавног тужиоца у Шапцу Кт бр.740/15 од 18.04.2016. године, одбачена кривична пријава ПУ Шабац Ку бр.288/15 од 11.04.2015. године против окривљеног АА због кривичног дела угрожавање јавног саобраћаја из члана 289. став 3. у вези става 1. КЗ, дакле не због истог кривичног дела због ког је побијаном правноснажном пресудом оглашен кривим, то се у конкретном случају не може говорити о правноснажно пресуђеној ствари, како се то неосновано истиче у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног.

Из наведених разлога, захтев за заштиту законитости је и у делу у којем се указује да је доношењем побијаних правноснажних пресуда учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, оцењен неоснованим.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар - саветник                                                                                                   Председник већа - судија

Снежана Меденица,с.р.                                                                                                 Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић