Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP jer je optužbu vezano za tačku II dispozitiva optužnice i izreke prvostepene presude zastupao javni tužilac iako to ne spada u njegovu nadležnost. Odbrana nalazi da je okrivljeni S.S., vezano za navedenu tačku II, izvršio krivično delo sitno delo krađe jer je pribavio boks cigareta i jednu čokoladu u ukupnoj vrednosti od 2.625,00 dinara pa se može raditi samo o sitnom delu krađe iz člana 211. KZ a nikako krađe odnosno teške krađe kako je to odlučeno u pobijanoj presudi. Kako je oduzeta roba u vlasništvu građana odnosno privatna svojina a radi se o sitnom delu krađe iz člana 211. KZ to je, po stavu odbrane, optužbu zastupao javni tužilac iako to ne spada u njegovu nadležnost.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud je ove navode u podnetom zahtevu ocenio kao neosnovane. Naime, prvostepeni sud je izveo pravilan zaključak da iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela navedenih u tački II izreke prvostepene presude, proizlaze svi objektivni i subjektivni elementi bića produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3, u vezi sa članom 61. i članom 33. KZ, te su predmetne krivičnopravne radnje okrivljenog S.S. pravilno pravno kvalifikovane kao produženo krivično delo teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 3. u vezi člana 61. i člana 33. KZ. Iz napred navedenih razloga, suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog „da je za ovu radnju izvršenja optužbu zastupao javni tužilac, iako to ne spada u njegovu nadležnost“ te da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda odredbe člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, su ocenjeni kao neosnovani.

Takođe, kako je ova povreda krivičnog zakona isticana i u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, date na strani 3 i 4, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Zahtevom branioca se ukazuje i na povredu krivičnog zakona, odredbu člana 439. tačka 4) ZKP u vezi sa odredbom člana 428. stav 5. ZKP i odredbom člana 424. ZKP, međutim, kako navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca predviđen članom 485. stav 4. ZKP, to o istoj ovaj sud nije meritorno odlučivao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                      Dragiša Đorđević, s.r.