Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 1232/14 od 16.10.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog S.M., adv. V.I., zbog povrede zakona - Zakonika o krivičnom postupku, pogrešne primene Krivičnog zakonika na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, i pitanja od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili pak da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP-a).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanja na to u čemu se ona sastoji.

Odredbom člana 487. tačka 2. ZKP-a, propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. Z ZKP-a).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog S.M., kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona, pri čemu ne označava konkretnu povredu, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, već suštinski, u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da sud ne sme u potpunosti da pokloni veru nalazima i mišljenjima veštaka, i da na njihovim zaključcima zasniva svoju odluku, a posebno da se iskazi svedoka i okrivljenog ne mogu ocenjivati u vezi sa nalazom i mišljenjem veštaka, iz kojih razloga, shodno članu 485. stav 4. ZKP-a nije dozovljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge (pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza), to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP-a, odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                       Nevenka Važić, s.r.