Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр. 1232/14 од 16.10.2014. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног, а првостепена пресуда, потврђена.

Против напред наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног С.М., адв. В.И., због повреде закона - Законика о кривичном поступку, погрешне примене Кривичног законика на чињенично стање утврђено у правноснажној пресуди, и питања од значаја за правилну или уједначену примену права, с`предлогом да Врховни касациони суд укине обе нижестепене пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или пак да исте преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе.

Врховни касациони суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног, у смислу одредбе члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП-а).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

Према томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона, подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивања на то у чему се она састоји.

Одредбом члана 487. тачка 2. ЗКП-а, прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. З ЗКП-а).

У конкретном случају, бранилац окривљеног С.М., као разлог за подношење захтева за заштиту законитости истиче повреду закона, при чему не означава конкретну повреду, због које је подношење захтева дозвољено, већ суштински, у образложењу захтева оспорава и полемише са чињеничним утврђењима у правноснажним одлукама и указује на погрешну оцену доказа, истицањем да суд не сме у потпуности да поклони веру налазима и мишљењима вештака, и да на њиховим закључцима заснива своју одлуку, а посебно да се искази сведока и окривљеног не могу оцењивати у вези са налазом и мишљењем вештака, из којих разлога, сходно члану 485. став 4. ЗКП-а није дозовљено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу.

Имајући у виду да је у поднетом захтеву само формално означена повреда закона, а суштински се указује на недозвољене разлоге (погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и оцена доказа), то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези са чланом 485. став 4. ЗКП-а, одбацио као недозвољен и одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                                       Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                                                       Невенка Важић, с.р.