Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, branilac okrivljenog D.J., advokat Č.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 441. stav 3. ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. u vezi stava 1. tačka 1) i stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev te da preinači pobijana rešenja i dozvoli ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka pred Višim sudom u Smederevu K 30/10 ili da ukine rešenja Višeg suda u Smederevu Kv 208/15 od 16.10.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž2 2398/2015 od 08.02.2016. godine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.

U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Međutim, što se tiče okrivljenog članom 485. stav 4. ZKP, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP-a, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP.

U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.J., advokata Č.S., se numerički ukazuje na povredu krivičnog zakona, odredbu člana 439. tačka 1) ZKP, koja je predviđena kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, ali pitanje da li je delo za koje se optuženi goni kivično delo predmet je redovnog krivičnog postupka koji je pravnosnažno okončan, te o ovom delu zahteva podnetog protiv rešenja kojima je delimično uvažen zahtev za ponavljanje krivičnog postupka nije moglo biti meritorno odlučivano.

Navodima u zahtevu branioca kojima se dokazi pojedinačno označavaju, sada kao razlog za ponavljanje postupka, a zatim ocenjuju na način koji odgovara okrivljenom D.J. se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, ponovo u pravnosnažno okončanom redovnom krivičnom postupku, pa se u suštini zahtevom za zaštitu zakonitosti pobijaju pravnosnažne presude, a ne rešenja koja je doneo sud o ponavljanju krivičnog postupka.

Takođe, podnetim zahtevom se ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 3. ZKP, koja se odnosi na imovinskopravni zahtev ili odluku o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, što je opet predmet odluke u pravnonsažnim presudama, a ne u pobijanim rešenjima o čemu Vrhovni kasacioni sud nije mogao odlučivati, već je odlučeno kao u izreci odluke.

Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                           Dragiša Đorđević, s.r.