Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 114/15 od 19.02.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog B.T., adv. D.O., zbog povrede zakona, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.T., adv. D.O., Republičkom javnom tužiocu u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.T., adv. D.O., je neosnovan.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe povredu zakona, bez konkretnog označavanja o kojoj povredi zakona se radi, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a naime da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti.

S`tim u vezi u zahtevu branioca okrivljenog se ističe da je sud u konkretnom slučaju pogrešno primenio blanketnu normu Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima (u daljem tekstu ZOOBS-a) i to član 30. stav 1. navedenog zakona, koji se odnosi na pešake koji se nalaze na kolovozu van obeleženog pešačkog prelaza a ne odredbu člana 110. stav 1. ZOOBS-a koja se odnosi na obavezu vozača prema pešacima kada je saobraćaj na obeleženom pešačkom prelazu, koji je regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima – semaforom.

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, a iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta – izreke provstepene presude se utvrđuje da je okrivljeni B.T. kritičnog dana, kao učesnik u saobraćaju na putevima postupio protivno saobraćajnom propisu iz člana 30. stav 1. Zakona o osnovama bezbedonsti saobraćaja na putevima i time ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život ljudi ... na taj način što se vozilom marke „...“ ... kretao ... ka Crvenom Krstu, a da nije obratio pažnju na pešaka koji se nalazio na kolovozu, pa je desnim retrovizorom svog vozila udario i na kolovoz oborio pešaka – oštećenu D.L., koja je prelazila ulicu, dolazeći vozilu sa desne strane, koja je tom prilikom zadobila tešku telesnu povredu ...“.

Odredbom člana 30. stav 1. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni list SFRJ“, br. 50/88, 63/88, 80/89, 29/90, 11/91, „Službeni list SRJ“; br. 34/92, 13/93, 24/94, 41/94, 28/96 i 3/2002 i „Službeni glasnik RS“, br. 101/2005) propisano je da je vozač dužan da obrati pažnju na pešake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz.

Kako, dakle, iz izreke prvostepene presude jasno proizilazi da je okrivljeni B.T. kritičnom prilikom postupao suprotno obavezi iz člana 30. stav 1. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, jer nije kao učesnik u saobraćaju na putevima – vozač putničkog motornog vozila obratio pažnju na pešaka – oštećenu koja se nalazila na kolovozu (van obeleženog pešačkog prelaza) i istu oborio, to su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog o povredi blanketne norme iz člana 30. stav 1. ZOOBS-a a samim tim i povredi zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

To što je u razlozima presude navedeno da je oštećena prelazila kolovoz na pešačkom prelazu koji je regulisan svetlosnim saobraćajnim znakom, može predstavljati protivrečnost izreke i razloga presude, tj. bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, zbog koje na osnovu člana 485. stav 4. ZKP, okrivljenom preko branioca, nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbijen je kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                            Nevenka Važić, s.r.